Za mesec dana održaće se izbori za Predsedništvo Bosne i Hercegovine, Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, Narodnu skupštinu Republike Srpske, predsednika i potpredsednike Republike Srpske i za deset skupština kantona u Federaciji BiH.
CIK BiH apelovao je danas na političke aktere, birače i medije da poštuju Izborni zakon Bosne i Hercegovine i ne koriste govor mržnje u kampanji, koja počinje od sutra.
„Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine upozorava da ima ovlaštenja sankcionirati kršenja Izbornog zakona BiH, novčano ali i uklanjanjem kandidata s liste i poništenjem ovjere političkog subjekta”, navedeno je u saopštenju.
Izborna kampanja u Bosni i Hercegovini biće veoma prljava, biće puna govora mržnje i raspirivanja međuetničkih tenzija, smatra novinar Buke Slađan Tomić.
Kaže da to u ovom trenutku odgovara svima.
Ko su čiji kandidati za tročlano Predsedništvo BiH?
Bosna i Hercegovina ima tročlano predsedništvo koje čine dva člana iz Federacije BiH, predstavnici Bošnjaka i Hrvata, i jedan iz Republike Srpske, predstavnik Srba.
Na narednim izborima, Hrvati će imati tri kandidata za člana Predsedništva.
Darijana Filipović je kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Bosne i Hercegovine, Slaven Kovačević, politički saradnik trenutno člana Predsedništva Željka Komšića, kandidat je Demokratske fronte (DF), dok je Zdenko Lučić zajednički kandidata „Petorke”, koalicije pet hrvatskih stranaka – Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) 1990, Hrvatska republikanska stranka (HRS), Hrvatski nacionalni pomak (HNP), Hrvatska seljačka stranka (HSS) i Hrvatski demokratski savez (HDS).
Tomić za Mašinu kaže da na narednim izborima opozicija, predvođena HDZ-om 1990, oko je okupljeno pet hrvatskih stranaka, ima jakog kandidata, koji bi mogao ugroziti preostala dva.
„Očekuje se da HDZ BiH potencira priču o ugroženosti i majoriziranosti Hrvata u BiH, zalaže se za treću izbornu jedinicu”, naveo je on.
Tri kandidata za Predsedništvo imaće i Bošnjaci.
Trenutni član Predsedništva iz redova Bošnjaka Denis Bećirović kandidovaće se i na narednim izborima ispred Socijaldemokratske partije (SPD) Bosne i Hercegovine, a njegovu kandidaturu podržava i koalicija „Trojka”, koju čine SDP, Narod i pravda (NiP) i Naša stranke.
Ponovo će se kandidovati i bivši član Predsedništva Bakri Izetbegović, predsednik Stranke demokratske akcije (SDA), koji je u tom telu bio u dva mandata od 2010. godine.
Treći kandidat Bošnjaka je Semir Efendić, predsednik Stranke za Bosnu i Hercegovinu.
Novinar Slađan Tomić objašnjava za Mašinu da se očekuje veliko rivalstvo između SDP-a i SDA, koja, kako kaže, predvođena Bakirom Izetbegovićem, ima još jednu šansu da i naredne četiri godine bude u opoziciji.
„Očekuje se i da SDA potencira etnonacionalne podele i forsiraju priču o ugroženosti Bosne i Hercegovine”, navodi on.
Za predstavnike Srba u Predsedništvu BiH takmičiće se aktuelna članica Predsedništva Željka Cvijanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Milorada Dodika, i predsednik Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović.
Dodik nije kandidat prvi put u 30 godina
Predsedniku SNSD-a, najjače srpske partije u Bosni i Hercegovini, Milorad Dodik, prvi put u poslednjih 30 godina neće biti kandidat ni za jednu funkciju na predstojećim izborima budući da mu je izrečena zabrana političkog delovanja šest godina, napominje novinar Slađan Tomić.
Podsećamo, Dodik je prošle godine pravosnažno osuđen pred Sudom Bosne i Hercegovine zbog optužbi za nepoštovanje odluka Visokog predstavnika u BiH.
Radi se o tome da je Dodik potpisao ukaze o proglašenju zakona, koje je tadašnji Visoki predstavnik Kristijan Šmit ranije poništio, a kojima su zakonodavni organi u Republici Srpskoj pokušali da spreče da se odluke Ustavnog suda BiH i Visokog predstavnika sprovode na teritoriji RS-a.
Naš sagovornik kaže da očekuje oštru retoriku i Milorada Dodika tokom ove izborne kampanje.
„Vrlo je moguće da on ponovo zapreti otcepljenjem”, kaže Tomić.
Zaključuje da ih, posmatrajući sve izborne aktere, očekuje „jedno sveopšte ludilo, štetni narativi koji će potencirati međuetničke razlike i nerazumevanje”.
Ne očekuje se promena vlasti u RS-u
SNSD i dalje ostaje najjača politička partija u RS-u, smatra novinar Slađan Tomić.
On ne misli da će doći do promene vlasti u Republici Srpskoj.
„Definitivno dobijaju mesto člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda. Velike su im šanse da dobiju i mesto predsednika Republike Srpske, da to bude sadašnji premijer Savo Minić”, objašnjava Tomić.
Za poziciju predsednika i potpredsednika Republike Srpske boriće se ukupno 12 kandidata, a naš sagovornik objašnjava da je opozicija sebi tu „zadala autogol”.
„Bila je razjedinjena. Nismo dugo znali da li će kandidat za predsednika Republike Srpske biti profesor Branko Blanuša, koji je na prevremenim izborima za predsednika Republike Srpske, nakon što je Miloradu Dodiku oduzet mandat, izgubio od SNSD-ovog kandidata za samo 10.000 glasova”, navodi novinar.
Ističe da je upitna i uloga Draška Stanivukovića, predsednika Pokreta sigurna Srpska (PSS) i da je pitanje kome će on pružiti stvarnu podršku na terenu.
Novinar smatra da će SNSD dobiti najviše glasova za Narodnu skupštinu i za Parlament BiH, a da, budući da neki od tradicionalnih Dodikovih partneri neće preći cenzus, ne isključuje mogućnost da, kako kaže, „dojučerašnji opozicionar” Draško Stanivuković, uđe u koaliciju sa Dodikom.
„To je scenario kojim ne bi mogao iznenaditi, ali definitivno Milorad Dodik ostaje najveća politička figura u Republici Srpskoj”, zaključuje novinari podseća da je Dodikov sin Igor Dodik na listi za Narodnu skupštinu.
Birači u Republici Srpskoj za poslanike Narodne skupštine glasaju po sistemu „otvorenih lista”, odnosno glasaju za određenu stranku ili koaliciju, a onda unutar te liste mogu svoj glas da daju i konkretnom kandidatu.
Na izborima se primenjuje proporcionalni izborni sistem, pa je tako RS podeljena na devet izbornih jedinica iz kojih se bira 83 narodna poslanika.
Uvode se nove tehnologije pri glasanju
Novitet na predstojećim izborima u BiH biće biometrijska identifikacija birača očitavanjem otiska prsta i optički skener u koji će se ubacivati glasački listići.
Cilj uvođenje takve tehnologije je smanjenje prostora za manipulacije tokom izbora, odnosno sprečavanje da jedna osoba može da glasa umesto druge i preciznije evidentiranje glasova, odnosno smanjivanje mogućnosti ručnog brojanja.
Slađan Tomić smatra da bi, uz ove novitete, izborni proces mogao biti transparentniji i da bi se ranije mogli saznati preliminarni rezultati izbora.
„Izbornim tehnologijama najviše se protive oni za koje se sumnja da su najviše krali. To su pre svega SNSD i Milorad Dodik”, navodi on.
Ukazuje na to da, na kraju, ssve zavisi od neodlučnih i od apstinenata.
„Podsetimo da je na prevremene izbore za predsednika Republike Srpske, koji su održani prošle godine, izašlo svega oko 35 posto birača. Predsednika Republike Srpske odlučilo je tek 17 posto ljudi koji imaju pravo glasa. I to bi trebalo da bude poruka koju treba ozbiljno shvatiti”, zaključuje novinar.
D.S.
