Povodom ovih izmena zakona su se oglasile Transparentost Srbija i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Oni su naveli da je usvojenim izmenama predviđeno da šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom zadržava namenu određenu planskim dokumentom, koju je imalo pre nastanka požara, ali da je već u sledećem stavu istog člana propisan izuzetak od tog pravila.
Skrenuli su pažnju da Ministarstvo o ovim izmenama nije organizovalo javnu raspravu, već odredbe o korišćenju šumskog zemljišta nisu postojale ni u originalnom predlogu Vlade Srbije koji je dostavljen skupštini.
Šumsko ili građevinsko zemljište?
„Izmene u finalnoj verziji izmena zakona uvrštene su tako što jeskupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije predložio amandman sa kojim se saglasila i resorna ministarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, i koji je jednoglasno usvojen“, navodi se.
Dodaju da ni na sajtu Narodne skupštine nisu bili dostupni tekst amandmana, njegovo obrazloženje, kao ni bilo koja informacija o tome zbog čega se ove izmene nisu našle u originalnom tekstu predloženih izmena Zakona.
Kako prenose Novosti, ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov, govoreći o prenameni zemljišta, rekla je da je reč o situacijama u kojima bi odluka o prenameni bila neophodna i da požara nije bilo, a požar ne stvara pravo na gradnju i ne otvara put investitorima.
„Posebno je neodgovorno ovakve konstrukcije vezivati za Deliblatsku peščaru, jer je reč o zaštićenom prirodnom dobru koje je pogodila prirodna katastrofa. U svakom slučaju, požar ne ukida status ovog područja i ne briše režime zaštite“, rekla je Pavkov.
S druge strane, u saopštenju Transparentnost Srbija i RERI, Usvojeni amandman naizgled štiti izgorelo šumsko zemljište, u Deliblatskoj peščari ili bilo gde drugde, od promene namene. Međutim, on istovremeno značajno olakšava sprovođenje postupka u kojem bi šumsko zemljište postalo građevinsko za veoma širok krug projekata koje može da odobri Komisija Vlade Srbije. Štaviše, ne postoji prepreka ni da se predlog za realizaciju takvih projekata pojavi tek nakon katastrofalnog požara.
„Ne znamo šta je javni interes“
Prema njenim rečima, izmena prostornog ili urbanističkog plana sama po sebi ne bi trebalo da promeni granicu zaštićenog područja. „Zato bih institucijama postavila vrlo konkretno pitanje: Da li se na nekoj od površina Deliblatske peščare zahvaćenih požarom planira ili razmatra promena namene zemljišta, projekat od javnog interesa, promena planskog dokumenta, promena režima zaštite ili revizija granica rezervata“, upitala je ona.
Ljubica Slavković iz Nove planske prakse govori da je problem u tome što javni interes nije nigde predočen kao takav.
„Mi ne znamo šta je javni interes. U ime javnog interesa se sprovodi tako što vlada donese odluku u kojoj kaže „ovo je od javnog interesa“, tačka. Kao i za Beograd na vodi, nikada nikome nije bilo obrazloženo u čemu se sastoji javni interes i taj nacionalni značaj. Javni interes kao pojam je postao nedefinisan, a samim tim ispražnjena kategorija koji može da se koristi kao neki džoker po potrebi“, ocenjuje Slavković.
Ona izražava zabrinutost jer, kako navodi, građani su u situaciji da strahuju od onoga što se sprovodi u ime javnog interesa, umesto da to bude nešto za dobrobit svih. Ističe da je to paradoks.
„Treba podvući crtu, jer nemamo mehanizme kako se do kojima se dogovaramo šta je javni interes. Ako ćemo da proklamujemo demokratsko društvo, to njega bi trebalo da se dolazi društvenim dogovorom, a kod nas ne postoji uopšte mehanizam za takav dogovor“, smatra naša sagovornica.
„Prenamena opožarenog šumskog zemljišta – pravna konfuzija bez potrebe“
Diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić da je prenamena opožarenog šumskog zemljišta već u potpunosti uređena Zakonom o šumama i Zakonom o zaštiti prirode.
„Nema pravnog smisla da se ta materija uvodi u Zakon o planiranju i izgradnji. Čemu ove izmene u vezi šume uništene požarom, kada šumsko zemljište, čak i kada požar uništi celu šumu, zadržava svoju pravnu namenu – ono ostaje šumsko zemljište koje se, po Zakonu o šumama, tretira kao šuma“, govori Tomić za Mašinu.
Prema Zakonu o šumama, članu 10, između ostalog se navodi promena namene šuma i šumskog zemljišta može da se vrši kada je to utvrđeno planom razvoja šumske oblasti ili ako to zahteva opšti interes utvrđen posebnim zakonom ili aktom Vlade.
Zakon o zaštiti prirode podrazumeva i akt o prestanku zaštite ako područje izgubi vrednosti zbog kojih je zaštićeno, te zavod predlaže donošenje akta o prestanku zaštite organu koji je doneo akt.
„Dodavanje ovih odredbi u Zakon o planiranju i izgradnji stvara pravnu konfuziju, jer se mešaju propisi različite prirode: prostorno‑građevinski sa propisima o šumama i prirodnim dobrima, koji već imaju svoj poseban režim zaštite i prenamene“, pojašnjava Tomić.
Kada je reč o skidanju zaštite sa područja kao što je specijalni rezervat prirode, u šta spada i Deliblatska peščara, on podseća da je to izuzetno retko i mora biti zasnovano na jasnim dokazima da prirodne vrednosti više ne postoje.
„U praksi se češće dešava revizija režima zaštite, što je smanjenje ili povećanje površine ili promenu kategorije, nego potpuno ukidanje. Zakon predviđa i princip predostrožnosti – ukidanje se ne može sprovesti ako postoji i najmanja sumnja da prirodne vrednosti i dalje postoje“, navodi šumski inženjer.
Prema njegovim rečima, građani sve više gube poverenje u institucije kada se zakoni donose na način koji ostavlja utisak da se nešto krije.
„Upravo to se dogodilo 31. avgusta, kada su poslanici Skupštine Srbije usvojili izmene Zakona o planiranju i izgradnji po hitnom postupku, bez javne rasprave, dok je požar u Deliblatskoj peščari još trajao“, naglašava Tomić.
Dodaje da sve ovo, ne samo da je pravna besmislica, već dodatno produbljuje nepoverenje građana u institucije i izaziva sumnju u javnosti da se iza ovako donetog zakona kriju interesi koji nisu u skladu sa zaštitom prirode.
L.M.
