U okviru projketa „Beograd pametan grad“ previđena je platforma za bezbednost u školama i vrtićima koja podrazumeva ugradnju kamera koje pokrivaju ulaze i dvorišta škola i vrtića, kao i njihovo umrežavanje i praćenje iz „komandnog centra“, pisali smo u februaru 2026. godine na Mašini. Zajednica zaposlenih u predškolskim ustanovama u Srbiji, Predškolski krug, saopštila je da je video-nadzor sada uspostavljen u svim vrtićima i školama u Beogradu.
Predškolski krug, koji ima predstavnike iz skoro svih predškolskih ustanova u Beogradu, nema informaciju da su roditelji obavešteni o video-nadzoru. Ako i jesu, takva informacija bila im je saopštena „usputno“, kažu iz Predškolskog kruga za Mašinu.
Upitali smo Predškolski krug i da li je poznato ko pregledava snimke iz vrtića i škola.
„Ne, ništa se u stvari ni ne zna, zato što ni zaposleni u predškolskim ustanovama nisu dobili nikakvo zvanično obaveštenje. Na neke pojedinačne upite rukovodstvu ustanova dobijamo paušalne odgovore, ako uopšte žele da odgovore“, kažu iz Predškolskog kruga i dodaju da tako ne sme da se pristupa.
Podsetimo, Nova ekonomija pisala je o tome koje su firme dobile posao u okviru projekta „Beograd pametan grad“, a kako je tada objavljeno na osnovu procurelih dokumenata, u pitanju su firme bliske Srpskoj naprednoj stranci.
Kamere i na hodnicima
Naše sagovornice podsećaju da u Beogradu ima 580 vrtića i da su svi pod kamerama, kao i da je gradonačelnik sam rekao da će biti postavljeno 9000 kamera na vrtiće i škole.
Pritom, tvrde iz Predškolskog kruga, nije istina da se nadzor vrši samo u dvorištu i na ulazu.
„Povezane su i stare kamere koje su pre nekih 5-10 godina postavljene i nikad nisu proradile. Nije tačno da se snimaju samo ulaz i izlaz iz vrtića, nego su povezali i te stare kamere koje snimaju i hodnike“, navode naše sagovornice.
Iz Predškolskog kruga dodaju da sve više roditelja potpisuje da ne žele da se njihovo dete fotografiše i objavljuje bilo gde i da sve više brinu o privatnosti svoje dece.
Komunalno-bezbednosna stanica u dvorištu vrtića
„Nama su početkom juna na svim vrtićima osvanula obaveštenja da je objekat pod posebnim video-nadzorom radi detekcije vatrenog oružja, hladnog oružja i nedozvoljenih predmeta“, navode naši sagovornici i dodaju da ostaje nejasno kako se to detektovanje vrši i šta se dešava ako se oružje ili nedozvoljeni predmeti uoče.
Uz kamere, iz Predškolskog kruga podsećaju na preko stotinu „komunalno-bezbednosnih stanica“ koje je Grad postavio i kažu da je jedna takva podignuta u dvorištu vrtića u Rakovici.
„Dvorišta vrtića služe da se deca tu igraju, a vi taj prostor ustupate za kućicu koja vrši nadzor“, navode naši sagovornici.
Čuvar bi mnogo više značio
„Ono što bi nama mnogo više značilo jeste da imamo nekog stalnog čuvara, koji poznaje decu i roditelje. To je vrsta bezbednosti koja je vrtićima potrebna. Ne kažemo da nama ne treba bezbednost“, navode iz Predškolskog kruga.
Čuvar bi, kako kažu, mogao da obiđe dvorište pre nego što dođu deca – što je naročito korisno za vrtiće u centru grada gde ljudi ostavljaju smeće za sobom noću. Takođe, iz Predškolskog kruga ističu da, na primer, vaspitačice i sestre ne mogu da predaju dete roditelju koji je pod dejstvom alkohola ili droge ili ima zabranu prilaska – to je još jedna situacija u kojoj bi čuvar bio korisniji od kamera.
„Nama ne treba detekcija ni hladnog, ni vrućeg, niti bilo kakvog oružija. To su predškolske ustanove, ovde su deca od 3 do 7 godina i njihovi roditelji“, navode naše sagovornice.
Sekretarov lavirint i zagonetka Sfinge
Predškolski krug postavio je pitanja nadležnim institucijama o zakonitosti, svrsi i posledicama uvođenja video-nadzora u vrtiće i škole. Odgovora, kažu, nije bilo. „Imamo pravo da znamo ko ima pristup snimcima dece u vrtićima i školama“, poručili su iz Predškolskog kruga.
Portal Mašina takođe je pokušao da dobije informacije od Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu, koji je nadležan za poslove koji se tiču, između ostalog, zaštite i bezbednosti učenika u školama.
Na pozive portala Mašina nisu odgovorili iz prosvetne inspekcije.
Telefon sekretarke i podsekretara, Aleksandre Čamagić i Igora Raičevića koji se nalazi na sajtu, kako nam je rečeno, sada pripada pisarnici. Iz pisarnice su nam rekli da moramo da nađemo „drugi način“ da dođemo do telefona sekretara.
Nakon što smo pozvali skoro sve brojeve navedene na sajtu Sekretarijata, dobili smo „centralni“ telefon putem kog možemo dobiti broj sekretara. U pitanju je, zapravo, bio isti broj telefona koji pripada pisarnici – na koji se više nisu javljali.
Pitanja smo postavili i putem mejla, a do objavljivanja ovog teksta i dalje nismo dobili odgovore.
Iz Ministarstva prosvete su nam rekli da problematika video-nadzora u vrtićima i školama u Beogradu nije u njihovoj nadležnosti.
Problemi nadzora
Kada je video-nadzor u školama i vrtićima najavljivan, razgovarali smo sa profesorkom na Odeljenju za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Zoricom Šaljić i Andrijanom Ristić iz SHARE Fondacije.
Ristić je za Mašinu u februaru rekla da su brojne i jasne negativne posledice upotrebe video nadzora u školama i vrtićima.
Prema njenim rečima, percepcija stalnog video nadzora može negativno uticati na ponašanje i izražavanje dece i zaposlenih kroz „efekat zebnje“ (chilling effect), koji može izazvati povećani stres, anksioznost i strah, kao i smanjenje poverenja između učenika, nastavnika i drugih zaposlenih u školi. Uz to, neprekidni video nadzor ozbiljno narušava pravo na privatnost, posebno maloletnih lica, ali i zaposlenih, rekla je Ristić.
Na našem sajtu pročitajte i šta je profesorka Šaljić rekla o pristupu bezbednosti dece i izgradnji zajednice kojoj video-nadzor nije potreban.
Ceo razgovor pročitajte na našem sajtu.
A.G.A.
