Agencija Sprint Insight uradila je od 23. juna do 5. jula ove godine istraživanje javnog mnjenja, metodologijom „lice u lice“ sa 1.458 ispitanika u Srbiji. Prosečna starost ispitanika bila je 49 godina, a istraživanje je u obimu obuhvatilo 61,6 odsto gradsku, a u 38,4 odsto ruralnu sredinu.
Prema istraživanju, studentska lista (lista profesora, radnika, poljoprivrednika, stručnjaka, podržanih od strane studenata) imala bi čak 12,7 odsto više glasova u odnosu na onu aktuelnog režima, odnosno listu predvođenu od strane Aleksandra Vučića zajedno sa SNS, SPS, i Zavetnicima.
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević, jedan od autora samog istraživanja, u razgovoru za Mašinu objašnjava da ovakva konstalacija snaga pre svega ukazuje na to da aktuelni režim, iliti Aleksandar Vučić, po prvi put doživljava odliv birača kakav ranije nije imao.
„Oni su na gotovo svim dosadašnjim izborima imali, zajedno sa koalicionim partnerima, iznad dva miliona glasova. U ovom trenutku, mogli bismo da pretpostavimo da ta brojka nije veća od 1.800.000. Naravno, taj odliv se ne odnosi samo na birače Srpske napredne stranke, nego i na koalicione partnere. Biračko telo Zavetnika, koje jeste bilo izvorno, je pre svega bilo antirežimsko. Logično, usled te sinergije odnosno stupanja u Vučićev novi pokret, oni gube deo svojih birača. Međutim, i dalje govorimo o poprilično velikoj brojci ljudi, koja nakon svih ovih osam meseci i dalje podržava aktuelni režim. Razlog tome je, pre sve, medijska situacija“, smatra Vučićević.
S druge strane, kako navodi sagovornik Mašine, vidljiv je kontinuirani rast podraške studentskom pokretu. Ta podrška se nekada, podseća, izražavala kroz podršku studentskim zahtevima, te je sada poprimila drugačiji oblik.
„Od trenutka kada je došlo do političke artikulacije, odnosno kada su studenti izašli sa zahtevom za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, a sve kako bi se ispunila četiri inicijalna zahteva, te kada se javila ideja o postojanju studentske liste, vidimo da se ta podrška preselila upravo na tu listu. Ta lista je, doduše, još uvek nepoznata i amorfna, te ostaje dilema da li će po objavljivanju iste podrška biti na trenutnom nivou. Po meni, može da bude i veća i manja“, rekao je Vučićević.
Sagovornik Mašine takođe navodi da je možda i najveći uspeh studentskog pokreta taj što su uspeli da probude apstinente. Kako dodaje, istraživanje pokazuje da mi sada u stvari imamo vrlo malo neodlučnih, odnosno onih koji kažu da na izbore neće izaći. Ipak, upozorava da to ne znači da se režim neće truditi da na sve moguće načine ponovno unese sumnju i probudi apatiju kod tih ljudi.
Opozicija u limbu
Prema istraživanju Sprint Insight, kada se u jednačinu uključi i opozicija, scenario je sledeći: celokupna opozicija (građanska i „desna“, Kreni-promeni, dr Milić i dr Nestorović) osvojila bi 10,2 odsto, studentska lista 45,9, a pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem 41,4 odsto.
Kako bi izgledali rezultati pojedinih stranaka kada bi izašle samostalno, redudantno je i razmišljati. Jednostavno, 13 godina blaćenja po režimskim medijima, kao i gađenja politike građanima uzelo je svoj danak. To, naposletku, nije rađeno slučajno, te se takva taktika možda tek sada – kada se dešavaju istinske promene u zemlji – najviše pokazala kao dobitna za trenutnog predsednika države. A nije ni da su opozicioni akteri bili bezgrešni u svom delovanju.
Ono šta pak ostaje pitanje je sledeće: koji su dalji koraci, odnosno kako bi opozicija morala da se postavi ukoliko bi izbori uskoro bili raspisani? Vučićević smatra da je na to pitanje teško dati odgovor.
„Hajde da budemo iskreni, teško je očekivati da će se celokupna opozicija ujediniti. Mi govorimo o nekih 12 aktera na opozicionom spektru, možda i više, te pretpostavljam da će oni na različite načine donositi odluke. Ako je cilj opozicije da sruši Vučićev režim, onda bi najbolje bilo da svi oni podrže studentsku listu, te u slučaju pobede sačekaju godinu dana do 18 meseci do nekih narednih izbora. Ipak, mislim da se to neće desiti, jer jedan od važnijih faktora koji se previđa jeste finansiranje tih aktera iz budžeta države. Teško je u ovom trenutku ubediti političke stranke koje od tog novca zavise da se povuku iz izborne trke i da čekaju. S druge strane, mislim da bi opozicioni akteri koji bi se odlučili na takav potez, poput Demokratske stranke, u stvari investirali u sopstvenu budućnost. Meni deluje da te stranke koje bezrezervno podrže studente, ali i zborove, otvaraju sebi prostor da im ti isti ljudi kasnije budu prilazili“, objašnjava Vučićević.
Kako dodaje, za one stranke koje pak odluče da se takmiče na tim potencijalnim izborima, postoji velika opasnost da ostanu ispod cenzusa. Uzimajući to u obzir, on smatra da se ne sme ići u više od dve kolone, odnosno jedna građanska i jedna nacionalna. S tim da, kako kaže, ukoliko sama studentska lista bude više naginjala ka desno, onda će više profitirati građanska opcija – i obratno.
Poteškoće za studente, savezništva za vlast
Kada su u pitanju problemi s kojima će se studentska lista susresti na nekim budućim izborima, Vučićević ocenjuje da je to prvenstveno ideološka raznolikost same liste. Kako kaže, od ključnog značaja će u narednom periodu biti – komunikacija.
„Čim se uđe u političku arenu i čim krenu da se donose odluke takvog tipa, komunikacija postaje teža. Mnogo je lakše bilo održati jedinstvo kada stojite samo iza ona četiri inicijalna zahteva, iza kojih bi u normalnom društvu stali bukvalno svi Srbiji. Iza toga mogu da stoje i levi i desni. I sada je teško iz tog ugla odrediti pravu granicu, odnosno ni previše levo, ni previše desno. Jer, svaka malo jača krivina će izazivati odijum kod birača koji se nalaze u jednom ili drugom delu polja. Jedan od najvažnijih i najvećih problema će biti uspostaviti neku bazičnu strategiju komunikacije, koje će se uz što manje iskakanja držati svi studenti. Da li će u tome i uspeti, nisam siguran“, izjavio je Vučićević.
Upitan da li je vreme najveći saveznik aktuelnog režima, Vučićević smatra da najverovatnije jeste.
„Trenutna kriza već predugo traje, bez naznaka da će se u skorije vreme rešiti. Sada naravno imamo malo zatišje, jer je leto i ljudi su na odmoru. Ipak, i dalje protesti tinjaju, da li u Beogradu ili Novom Sadu, ili po unutrašnjosti. Vidimo da je sada malo potrebno kako bi ljudi izašli na ulice, te pretpostavljam da će nakon odmora broj fizičkih tela biti uvećan. Ipak, verovatno režimu u ovom trenutku odgovara da izbore odlaže i da na neki način pokuša da povrati taj deo izgubljenog biračkog tela“, izjavio je Vučićević.
Za kraj, on ocenjuje da će dobar pokazatelj za to da li će uskoro biti raspisani vanredni izbori biti upravo nadolazeći lokalni u Mionici i Negotinu.
„Ukoliko režim u ta dva mesta ostvari značajno bolje rezultate nego u Zaječaru i Kosjeriću, to bi Vučiću itekako dalo vetar u leđa. Na primer, ukoliko u te dve opštine uspe da osvoji 60 odsto, možda i više od toga, što i nije toliko nemoguće posebno ukoliko studentska lista ne bude učestvovala na tim izborima ili opozicija se ne bude dogovorila da izađe ujedinjeno, onda će mu takav rezultat poslužiti kao zamajac. Na kraju, mislim da će se opet raditi o borbi narativa kakvoj smo prisustvovali u Zaječaru i Kosjeriću. Ipak, u ovom trenutku je i dalje mnogo nepoznanica, te je teško napravati bilo kakvu procenu“, zaključuje Vučićević.
M.B.
