Ministarstvo prosvete traži da škole vode evidenciju štrajkača

Jednodnevni štrajk prosvetara je doveo do reakcije Ministarstva prosvete koje nije ponudilo adekvatno rešenje problema već nastavilo sa pritiscima na one koji traže bolje uslove rada u prosveti.

Nakon protesta prosvetara održanog širom Srbije, posle kog su sindikati objavili da je preko 90 odsto obrazovnih institucija obustavilo rad ili skratilo časove, resorno ministarstvo je poslalo upozorenje direktorima škola da „ne smeju slati netačne podatke o obustavi rada“, navodi portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije(USPRS) Mirjana Gašić za Novu ekonomiju.

U podacima koje je Ministarstvo prosvete juče dostavilo redakcijama navodi se da je taj broj manji, odnosno da je štrajk ili skraćenje časova zabeleženo u 80,14 odsto škola. 

Kako Nova ekonomija piše, zbog ovih desetak procentnih poena razlike, ministarstvo je poslalo školama dopis u kojem se, pored upozorenja o „prebrojavanju“ škola u obustavi, navodi i da škole ne smeju da obaveštavaju roditelje ili učenike da đaci ne dolaze u školu dok nastavnici obustavljaju rad.

Takođe, u dokumentu koji je Unija sindikata prosvetnih radnika dostavila Novoj ekonomiji, direktori škola se obavezuju i da „uvek vode evidenciju o nastavnicima koji su obustavili rad“.

Podsetimo, protest prosvetara u Beogradu, pod sloganom „Stop lažnim obećanjima“, održan je u ponedeljak širom Srbije. Zahtevi prosvetara obuhvataju izjednačavanje početne plate u prosveti sa republičkim prosekom i hitno usvajanje predloženih izmena i dopuna Krivičnog zakonika kojima bi napadi na nastavnike bili strože kažnjavani.

Nakon štrajka u ponedeljak bilo je reči i o radikalizaciji protesta, odnosno višednevnom štrajku ukoliko vlast ne odgovori na zahteve prosvetara.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija, Aleksandar Markov, za Mašinu je izjavio da smatra da postoje šanse da do radikalizacije štrajka dođe budući da se obe strane drže svojih stavova, odnosno u ovom trenutku se ne nazire mogućnost da bi jedna ili druga strana mogla da popusti.

„Najlošije je oslanjati se na polurešenja koja privremeno zatvaraju rupe, ali u odsustvu dugoročnog planiranja uz večito prisustvo ‘prečih’ problema sa kojima se kao društvo suočavamo, mislim da smo ipak skloniji manje dobrim rešenjima što bi nas na kraju moglo skupo koštati“, naveo je Markov.

A.G.A.

Prethodni članak

Ko se boji Tita još iliti kako skrenuti pažnju „dizanjem prošlosti u vazduh“

Procenat protivnika Rio Tinta porastao na 60%

Sledeći članak