Šta je prioritetan problem u prosveti pitanje je koje se u fokusu našlo još pre septembra. Da li je to zaštita nastavnog osoblja od nasilja ili povećanje plata i da li uopšte možemo izdvajati probleme na ovaj način? Izvesno je samo da su promene neophodne.
Podsetimo, zahtevi prosvetnih radnika i radnica predvođenih Unijom sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) su da se početna plata u prosveti izjednači sa republičkim prosekom i da predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika, koje iziskuju strože kazne za napade na nastavnike, budu usvojene u Skupštini po hitnom postupku.
Nakon jučerašnjeg štrajka upozorenja bilo je reči i o radikalizaciji protesta, odnosno višednevnom štrajku ukoliko vlast ne odgovori na zahteve prosvetara.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija, Aleksandar Markov, smatra da postoje šanse da do radikalizacije štrajka dođe budući da se obe strane drže svojih stavova, odnosno u ovom trenutku se ne nazire mogućnost da bi jedna ili druga strana mogla da popusti.
„Ipak, ono što uvek predstavlja problem sindikatima jeste organizacija i motivacija članstva za učešće u štrajku imajući u vidu loša iskustva sa štrajkovima u prosveti. I pored toga, Forum beogradskih gimnazija je doneo odluku da podrži sve naredne aktivnosti reprezentativnih sindikata, ali to podrazumeva i daleko bolju pripremu od strane onih koji budu vodili eventualni štrajk i proteste“, navodi Markov.
Ne smemo biti okrenuti partikularnim interesima
Kako Markov smatra, svakako da je povećanje plate važno kao i veća sigurnost nastavnika, ali prosvetni radnici, samim tim i sindikati ne bi smeli biti okrenuti isključivo partikularnim interesima i jako je bitno sagledati celokupan obrazovni sistem koji vapi za promenama.
Kako je predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), Dušan Kokot, ranije izjavio za Mašinu:
„U situaciji ugrožene bezbednosti svih učesnika obrazovnog procesa, mislimo da veći prioritet, od ispunjenja naših zahteva, ne postoji. To ne znači da zarada nije bitna, ali ni uvećanje od 50% nije dovoljno, ako ćemo svakodnevno brojati razbijene glave“, govoreći o naglasku NSPRS na suzbijanju nasilja u školama kao primarnom problemu u prosveti, nasuprot napora USPRS da se u isto vreme radi i na povećanju plata nastavnog osoblja.
Markov ističe da, kada govorimo o bezbednosti nastavnika, jako je važno rešiti i problem vršnjačkog nasilja koje je prisutnije i češće nego napadi na nastavnike iako ih je u poslednje vreme bilo više. Osim toga, prema njegovom mišljenju, potrebno je promeniti nastavne programe u smislu rasterećenja od sadržaja i samim tim približiti školu novim generacijama i učiniti je prihvatljivijim okruženjem za mlade.
Polurešenja nas mogu skupo koštati
Prema rečima našeg sagovornika, jednako je važno rešiti i problem kadrova, koji je sve veći.
„Danas je gotovo nemoguće pronaći nastavnike matematike, stranih jezika, informatike, o kvalitetu kadrova koji dolaze u školu više se ni ne govori jer se gleda samo da se popune mesta. Kroz medije je najavljena mogućnost rešavanja ovog problema na način što bi nastavnici predavali više predmeta što bi opet moglo značiti narušavanje kvaliteta nastavnog procesa“, ističe sagovornik Mašine i dodaje da ovakva mogućnost zapravo i nije isključena kao opcija, ali uz pažljivu pripremu i otvaranje nastavničkih fakulteta, za šta je potrebno vreme.
„Najlošije je oslanjati se na polurešenja koja privremeno zatvaraju rupe, ali u odsustvu dugoročnog planiranja uz večito prisustvo ‘prečih’ problema sa kojima se kao društvo suočavamo, mislim da smo ipak skloniji manje dobrim rešenjima što bi nas na kraju moglo skupo koštati“, zaključuje Markov.
A.G.A.
