Na jučerašnjem predstavljanju Nacionalne čitanke ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović izjavila je da je Nacionalna čitanka za učenike prvog i drugog razreda spremna i da će narednih dana biti dostavljena školama.
„Nacionalna čitanka nije zbir tekstova u kojoj učenici treba da nauče definicije, već obavezno nastavno sredstvo namenjeno razvijanju svesti, negovanju tradicije i kulture srpskog naroda, kao i nacionalnih manjina koji žive u Srbiji“, poručila je ministarka prosvete na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena Nacionalna čitanka.
Dodatno, Đukić Dejanović je izjavila da će čitanka učenike upoznavati sa tradicijom, jezikom, umetnošću, istorijom i našom prošlošću.
Međutim, ono što je na jučerašnjem predstavljanju novog obaveznog udžbenika najviše privuklo pažnju jeste ministarkino podsećanje da je inicijativa za njegovu izradu potekla direktno od predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U maniru poslušnog izvršioca datog zadatka, Đukić Dejanović nije zaobišla da pomene da je na značaj čitanke ukazao i premijer Srbije Miloš Vučević u svom ekspozeu.
Zar takav sadržaj već ne postoji u aktuelnim udžbenicima?
Pored pomenute ministarke, na predstavljanju nove „čitanke“ bio je prisutan i direktor Zavoda za udžbenike, Stefan Paunović, koji je objasnio da je sadržaj čitanke određen planom i programom predmeta kao što su Srpski jezik, Svet oko nas, Muzička i Likovna kultura.
Dodatno je najavio da je njen sadržaj podeljen u pet poglavlja – „Ovo je priča o meni“, „Ponosim se svojim jezikom i pismom“, „Kako raste znanje“, i „Kako raste kultura i Srbija u mom srcu“.
Uprkos tome što je Paunović pokušao da objasni da su sadržaji međupredmetno povezani na način kako bi se uvodile teme „kojima se objašnjavaju pojmovi domovine i otadžbine, predstavljaju značajne ličnosti naše kulture, važne institucije, kao i prirodne lepote“, pitanje i dalje ostaje otvoreno – zbog čega je bilo potrebno da se uvodi novi obavezni udžbenik, kada takav sadržaj već postoji i čini sastavni deo pomenutih obaveznih predmeta.
Osim da se usliši želja predsedniku Srbije.
Čitanka ili mentalno muštranje?
Međutim, mnogi stručnjaci na polju obrazovanja već odavno ukazuju na činjenicu da je osnovnoškolsko obrazovanje u Srbiji ionako u velikoj meri kontaminirano jačanjem „nacionalnog identiteta“ kod dece, što novim selekcijama nacionalno obojenog književnog sadržaja za određene razrede, sve otvorenijim istorijskim revizijama u udžbenicima istorije, te konačno postojanjem verske nastave.
„Lako je pretpostaviti da nacionalna čitanka neće biti ništa više od čitanke nacionalizma, neka vrsta obaveznog vojnog roka u školama, posvećenog mentalnom muštranju,“ piše advokat Slobodan Beljanski na stranicama Peščanika i dodaje da bi posledice nacionalne čitanke, „ako postane ono što s razlogom slutimo“, bile dugoročne i teško popravljive.
Dodatno, urednik u izdavačkoj kući Fabrika knjiga, Dejan Ilić, koji se godinama bavi problemom obrazovnog sistema u Srbiji, tu ideju o nacionalnoj čitanci povezuje sa promovisanjem nasilja „jer slavi identitet s kojim je Srbija završila u krugu nasilja iz koga ne ume da izađe već tri decenije“.
„Čitanke još jednom pokazuju da vlasti zapravo pored toga što ne znaju to ni ne žele,“ zaključio je.
Podsetimo, prvi korak u realizaciji ovog projekta bilo je usvajanje i izmena dopuna Zakona o udžbenicima nakon čega su raspisani javni pozivi za autora i recenzenta. Realizacija je poverena Zavodu za udžbenike, a Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja je spremio materijal za nastavnike u kojima je objašnjeno kako da nastavnici koriste čitanku u radu sa učenicima.
Ministarka je juče pojasnila da će tokom ove školske godine i ostali učenici dobiti čitanke. „Biće ih ukupno četiri, osim za učenike prvog i drugog razreda, posebne čitanke biće za učenike trećeg i četvrtog, kao i za učenike od petog do osmog i srednjoškolce“, istakla je ona.
V.K.
