Požar u Ibarskoj klisuri, na potezu od Magliča prema Ušću izbio je juče na više lokacija, a u gašenju učestvuju vatrogasci iz Kraljeva, Vrnjačke Banje i Ušća kao i radnici „Srbijašume“ i dobrovoljci.
U Delibladskoj peščari je takođe juče izbio požar i zahvatio 300 hektara šume. Na terenu se nalazi oko 80 pripadnika Sekotra za vanredne situacije i helikopterske jedinice. I dalje nije poznato kada će požar biti lokalizovan.
Požar kod sela Razgojna u blizini Leskovca je lokalizovan i situacija je bolja, kako je za N1 potvrdio Štab za vanredne situacije. Požari u Knjaževcu i Zaječaru su ugašeni ali su vatrogasne službe i dalje u pripravnosti zbog visokih temperatura.
Profesor na Univerzitetu u Beogradu Ratko Ristić za Mašinu kaže da se svake godine u brdsko-planinskom regionu dešavaju šumski požari zbog nepovoljnih vremenskih prilika.
„Dugotrajni period bez padavina dovodi do potpunog isušivanja zemljišta, ovo je praktično stereotip koji se ponavlja decenijama za koje bismo morali da imamo daleko veći stepen pripreme“, navodi profesor.
Ristić napominje značaj Srpsko-ruskog humanitarnog centra koji je imao veliku ulogu u gašenju požara 2008. godine, kada su angažovani ruski avioni koji po nekoliko hiljada kubika vode izbace u jednom naletu, i dodaje da je veliki problem to što država nema nijedan Kanader avion koji može da uzima vodu sa vodenih površina.
Šta mogu da urade lokalne samouprave
Na pitanje šta lokalne samouprave mogu preventivno da urade kako ne bi došlo do požara, profesor navodi da je najbitnija edukacija stanovništva.
„Neophodno je pre svega edukovati poljoprivrednike da ne pale ništa na 40 stepeni, i ako već nešto pale da vode računa da se to ne raširi“, kaže Ristić.
On dodaje da se preko lokalnih sredstava informisanja stalno apeluje i vrši edukaciju na ljude kako pustupati kada se jave ovakvi požari.
„Isto tako, treba oživeti koncept dobrovoljnih vatrogasnih društava, koja postoje još ponegde u Srbiji. Ako već postoje volonteri koji su spremni da reaguju, najmanje što MUP može da uradi jeste da im obezbedi neko vozilo, opremu za gašenje požara, jer budući da pričamo o volonterima, jedini trošak predstavlja oprema“, saopštava profesor.
Na pitanje da li država ima dovoljno sredstava da se izbori sa požarima on navodi da „država ima dovoljno novca ali da ga treba preusmeriti i raditi preventivno“ jer je, kaže, teško očekivati da dobrovoljci ugase požar od 300 hektara..
Ristić veruje da će se svi požari lokalizovati, ali se nada da će kiša što pre pasti, jer mu to deluje kao jedino delotvorno rešenje u ovom trenutku.
Vanredno stanje u Bačkoj Palanci
U Bačkoj Palanci je danas proglašena vanredna situacija, nakon sednice Štaba za vanredne situacije, zbog požara koji je izbio na deponiji u noći između utorka i srede, rečeno je Fonetu u toj opštini.
Na deponiji Buljanka u Paraćinu je takođe izbio požar prošle nedelje koji je sada lokalizovan.
Naš sagovornik navodi da se požari na deponijama uglavnom brzo lokalizuju i da, ukoliko je deponija pod nadzorom, ne bi trebalo da budu faktor širenja požara na okolne površine.
„Požari na deponijama se javljaju i često zbog nepravilnog održavanja, jer kada se nagomilava ogromna količina đubreta, pogotovo organskog, onda može veoma lako doći do samozapaljenja, pošto se oslobađaju razne vrste gasova, ali postoje tehnička rešenja da se to spreči“, kaže Ristić.
„Jedna šibica može da izazove katastrofu.“
Pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Luka Čaušić pozvao je građane na „maksimalan oprez“ zbog tragičnog slučaja kod Požarevca u kojem je jedna osoba stradala usled požara koji je sama izazvala.
Profesor zaključuje da treba izbegavati bilo kakvu vatru na otvorenom u ovakvim klimatskim uslovima, jer sada „bukvalno jedna šibica može da izazove katastrofu“.
K.Đ.
