Time je okončan dvonedeljni spor između kancelarke i ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera, koji se politički smešta na desnije pozicije od Angele Merkel. Zehofer, koji je lider desničarske stranke Hrišćansko-socialne unije, ranije je pretio da će da zaustavi izbeglice na granici južne nemačke pokrajine Bavarske i Austrije, a zatim je izjavio da će da napusti vladu ukoliko kancelarka ne promeni svoju politiku prema izbeglicama.
Prema kompromisnom rešenju koju su prihvatili Merkel i Zehofer, Nemčaka bi u budućnosti pojačala kontrolu tražioca azila, odnosno napravila tranzitne centre iz kojih bi se izbeglice vraćale nazad u zemlje EU na čiju teritoriju su najpre pristigli. Uslov za to bi bio bilateralni sporazum između Nemačke i dotične zemlje EU.
Samo nekoliko dana pre ovog zaoštravanja nemačke politike prema izbeglicama, na briselskom samitu lidera zemalja EU je, takođe, pobedila anti-izbeglička politika.
Kako je prokomentarisao filozof Gašpar Mikloš Tamaš, iza mutnih formulacija sa samita stoji rešenost da se izbeglice zadrže u logorima u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, a one koji bi ipak dospele u EU, da zatvore u logore na teritoriji EU, dok im ne provere (i odbiju) zahtev za azil.
Evropska ujedinjena levica i Nordijski zeleni su kritikovali ovakvu desničarsku politiku EU prema izbeglicama.
Predesednica te parlamentarne grupe Gabi Cimer je izjavila da EU lideri gaze osnovna prava najugroženijih ljudi time što slede program rasisitičke desnice. Ona je kritikovala povećavanje potrošnje EU za naoružavanje, izjavivši da spoljna politika koja se bazira na militarizaciji i osnaživanju saradnje EU-NATO, neće doneti mir i sigurnost.
