Neplaćeni kućni rad veći od prosečne plate

Foto: Marko Miletić / Mašina

Istraživanje Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji pokazuje da bi svaka žena koja obavlja kućni rad trebalo da ima preko 500 evra mesečnu zaradu.

Kako je istraživanje pokazalo, svaka žena koja obavlja kućne poslove i stara se o ukućanima, trebalo bi da zaradi 545 evra mesečno.

Kada bi neplaćeni poslovi staranja o deci i starijima postali vidljivi i pridodala im se ekonomska vrednost, to bi značilo da jedna žena u Srbiji ima zaradu 6.560 evra neto godišnje, odnosno 546 evra mesečno, prenosi Danas:

Neplaćeni poslovi staranja su velikog obima i često nadoknađuju nepostojanje usluga staranja u društvu. Uprkos svom doprinosu privredi, neplaćeni poslovi staranja nisu uključeni u glavno merilo nacionalnog bogatstva, odnosno bruto domaćeg proizvoda (BDP). To dovodi do potcenjivanja ukupne ekonomske aktivnosti kao i umanjivanja vrednosti blagostanja pojedinca, porodice i celog društva, ukazala je u saopštenju UN Women u Srbiji.

Ukupna procenjena vrednost neplaćenih aktivnosti staranja prema ovom istraživanju iznosi 21,5 odsto BDP-a Srbije ili 9,2 milijardi evra (14,9 odsto za neplaćene aktivnosti staranja žena i 6,6 odsto muškaraca), a svetski prosek je devet odsto.

Prema istraživanjima, žene na svetu prosečno u toku života provedu preko 10 godina radeći neplaćene kućne poslove, dok je taj prosek za muškarce 4 godine.

Stereotipne rodne uloge u patrijarhatu dovode do toga da se podrazumeva da su muškarci donosioci hleba, odnosno oni koji materijalno obezbeđuju porodice, a da su žene te koje su zadužene za vođenje i održavaje domaćinstva, negu starih, dece itd.

A za vreme epidemije koronavirusom?

Pandemija je kućni rad samo uvećala. Zatvaranjem škola i obdaništa i uvođenjem karantina došlo je do većeg pritiska na žene. To podrazumeva konstantno provođenje vremena u kući – a za žene više staranja o deci, učenju, više kuvanja, čišćenja, pranja i raspremanja. Pored toga, u situaciji društvene i zdravstvene krize kao što je ova, žene češće ostaju bez posla ili im se umanjuje zarada, nakon čega se ređe uspevaju da dobiju nov posao, te češće postaju neaktivne na tržištu rada.

Poslodavci žene tradicionalno doživljavaju kao manje pouzdane radnice što se ogleda u manjem procentu zapošljavanja majki ili onih koje otvoreno odgovore na neprihvatljivo pitanje da li planiraju porodicu koje nije retko na razgovorima za posao. U vremenu ekonomske krize koja nas sasvim izesno čeka nakon završetka pandemije na svetskom nivou, svi su izgledi da će žene u velikoj meri podneti teret nezaposlenosti.

Bivajući najizloženije epidemiji kao medicinske radnice ali i kao radnice koje čine većinu u uslužnom sektoru – radeći tako u „tri smene“ – žene su ponovo na prvoj liniji fronta; Štrajk radnica u Kajzenu; Izvor: podunavlje.info

Činjenicu da su zaposlene majke u trenutnoj situaciji prinuđene da rade „trostruku smenu‟, i kao vaspitačice/nastavnice, i kao radnice, ali i kao čistačice, jer je održavanje domaćinstva i dalje viđeno kao „ženski‟ posao (kućne poslove u Srbiji svakoga dana obavlja 67,9% žena nasuprot 11,5% muškaraca) dodatno pogoršava to što muškarci nisu voljni da se, u skladu s novonastalim okolnostima, ravnopravno posvete brizi i nezi dece i drugih članova domaćinstva, kao i obavljanju kućnih poslova. Situacija je drastično komplikovanija za samohrane majke.

Posledice neplaćenog rada

Ako se uračuna plaćeni posao koje neke žene redovno obavljaju jednako koliko i muškarci, neplaćeni posao u kući i multitasking koji je u mnogim situacijama neizbežan – žene rade dnevno duže nego muškarci.

Mnoge studije su pokazale da se zdravlje narušava dugim radnim satima u kombinaciji sa neplaćenim obavezama kod kuće.

Žene takođe imaju neravnopravnije uslove za napredak u poslu, nisu jednako plaćene za iste poslove koje obavljaju njihove kolege, imaju manje vremena za edukaciju i manje slobodnog vremena.

Mere štednje takođe više pogađaju žene – pokazuju istraživanja. Budžetski rezovi utiču na položaj žena koje u većoj meri ostaju bez mogućnosti zaposlenja, dobijaju otkaze, teže dolaze do zdravstvene zaštite ili porodiljskog ukoliko ne rade sa potpisanim ugovorima o radu – kojih je sve manje jer postoji rastući trend prekarizacije rada.

Žene čine više od polovine svetske populacije ali su ženska prava su i dalje sistemski neprepoznata i nepriznata, što postaje posebno vidljivo u situacijama društvenih kriza kao što je pandemija koronavirusa koja je taj odnos prema ženama dodatno razotkrila.

I.P.

Prethodni članak

Nasilje u porodici u odnosu na prošlu godinu u porastu. I dalje bez izveštaja o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Represija nad radničkim pokretom: Dugo kretanje između fabričkih hala i vešala

Sledeći članak