„Ovo rešenje neće doprineti tajnosti glasanja, što je navodna namera, već će omogućiti tajnost zloupotrebe glasanja, bilo da je reč o kružnom listiću, uništavanju izbornog materijala, slikanju listića i slanju vladajućoj partiji i slično. Ovo će, osim olakšavanja zloupotrebe, građane koštati i više miliona evra iz budžeta, jer se radi o tehnički skupom rešenju“, objašnjava Mandić.
Ona tvrdi da je ovaj predlog predsednik Komisije Vladimir Dimitrijević dostavio članovima RIK bez konsultacija o konkretnom rešenju.
„U internom obraćanju predsedniku već sam istakla da je takvo ponašanje prema članovima Komisije neprihvatljivo, jer mi nismo administrativna kancelarija izvršne vlasti, već nezavisni organ koji je dužan da se stara o zakonitom sprovođenju izbora“, ističe naša sagovornica.
Kabine bi bila napravljene od aluminijumske konstrukcije visoka dva metra, zatvorena sa tri strane i sa zavesom.
Mandić govori da Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) jeste imao zamerke na tajnost glasanja, ali da ni u jednom trenutku nije tražio da Srbija menja način na koji se glasa tako da ljudi treba da ulaze u kabine.
„To je ono što sada vidimo da se nalazi kao predlog pred RIK-om, da se uđe u kabinu i da se birač zatvori u nju. To apsolutno nije bila preporuka. ODIHR je zapravo rekao da organizacija prostorije mora da bude takva da paravani budu okrenuti na način da budu dovoljno udaljeni od biračkog odbora i da budu okrenuti tako da birački odbor ne može da vidi kako birač glasa“, pojašnjava ona.
Kako ističe, radi se više o organizaciji prostora i o tome da se izbegava ulaženje prevelikog broja ljudi na biračka mesta, te da se na taj način pravi neka vrsta pritiska na one koji glasaju“.
Dodaje i da je ODIHR tražio drugačiju organizaciju biračkog mesta i da se spreči spreče prevelike gužve.
„Apsolutno nije tražio da ljudi ulaze u kabine jer to suštinski dovodi do mnogo drugih problema koje birački odbor više neće moći da vidi. To može biti unošenje drugih listića na biračko mesto, slikanje listića, takozvano kruženje listića. Dakle, to su sve stvari koje birački odbor neće moći da detektuje zbog ulaska u kabinu“, kaže Mandić.
Prema njenim procenama, kabine bi koštale oko 300 evra. Na poslednjim izborima je bilo oko 8300 biračkih mesta u zemlji, a na nekima od njih će na nekima od njih biti potrebno i više kabina.
Kako ona zaključuje birački odbor mora da vidi šta se dešava na biračkom mestu. Iako ne sme da vidi kako birač glasa, mora se videti kako se birač ponaša i da li radi nešto što je nedozvoljeno, što uključuje i korišćenje mobilnog telefona, uništavanje biračkog materijala ili bilo šta tome slično.
Podsećamo, iz Pokreta Kreni-Promeni navode da ovakve glasačke kabine mogu bolje zaštiti birača od tuđih pogleda, ali da se ovim otvara i ozbiljno pitanje – da li će biti lakše fotografisati glasački listić i mnogo teže primetiti da se to dešava.
Oni su predložili mere kojima će se sprečiti dokazivanje „za koga se glasalo“, odnosno odlaganje telefona pre glasanja i kontrola unošenja uređaja za fotografisanje.
L.M.
