Grupa koju čini šest specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija uputila je dopis Vladi Republike Srbije u kom je iznela svoje opservacije o Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima i zatražila od nadležnih dodatna obrazloženja.
Kako smo ranije pisali, Nacrt zakona pojam sezonskog rada proširuje na pojedine poslove u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, građevinarstvu, kućnim i pomoćnim poslovima. Nacrtom se takođe predlaže produžetak maksimalnog trajanja odgovarajućih ugovora.
Specijalni izvestioci Saveta UN za ljudska prava ukazuju na kršenja ljudskih prava do kojih će doći ukoliko se postojeći Nacrt zakona usvoji.
Prema analizi koju su predstavili u dopisu Vladi Srbije, stručnjaci UN ukazuju na to da bi budući zakon o sezonskom radu mogao da utiče negativno na ostvarivanje prava na slobodu udruživanja, uključujući pravo na osnivanje i pridruživanje sindikatu i kolektivno pregovaranje, pravo na slobodu mirnog okupljanja, posebno pravo na štrajk, i prava na slobodu mišljenja i izražavanja u sektoru rada.
Nacrt zakona nije u skladu sa nizom međunarodnih pravnih dokumenata čija je Republika Srbija potpisnica, pišu specijalni izvestioci. U pitanju su Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica i Konvencije br. 11, br. 87 i br. 98 Međunarodne organizacije rada.
Osim međunarodnih pravnih dokumenata, sporni nacrt je u koliziji i sa Ustavom Republike Srbije i nizom domaćih zakona, uključujući Zakon o radu i Zakon o štrajku, piše u dopisu.
Nacrt zakona uređuje radni odnos van okvira odredaba Zakona o radu, a ne propisuje izričito pravo na slobodu udruživanja, posebno pravo na osnivanje i učlanjivanje u sindikate i druge radničke organizacije ili udruženja.
„Nedostatak zaštite prava na slobodu udruživanja je jasno kršenje međunarodnih standarda ljudskih prava“, pišu Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija.
Iz UN podsećaju da prema propisima Međunarodne organizacije rada radnicima ne može biti ograničeno ili nezaštićeno pravo na slobodu udruživanja bez obzira na to kakav oni radni status ili ugovor imali.
Ukoliko bi se aktuelni Nacrt zakona usvojio, radnicama i radnicima angažovanim prema njemu bilo bi uskraćeno pravo na kolektivni ugovor.
„Ovo kršenje međunarodnih standarda ljudskih prava uključuje i kršenje prava na slobodu izražavanja i mišljenja, koji su ključni elementi za učešće u radničkim udruženjima, bez kojih nije moguće učestvovanje u kolektivnom pregovaranju koje na kraju dovodi do kolektivnih ugovora.“
Prema srpskom Zakonu o štrajku sindikat informiše poslodavca o mogućnosti štrajka, odnosno pokreće štrajk. Shodno tome Nacrt zakona, budući da ne omogućava osnivanje sindikata, ujedno uskraćuje i pravo na štrajk.
Međunarodna organizacija rada je nedavno ukazala na porast nestandardnih oblika zaposlenja, podsećaju Specijalni izvestioci, i utvrdila je da oni nejednako utiču na radnike: mnogo je veća verovatnoća da će žene, mladi i migrant raditi na osnovu nestandardnih ugovora.
„Izražavamo zabrinutost da bi, u nedostatku mera zaštite i poštovanja osnovnih sloboda radnika i nestandardno zaposlenih, Nacrt zakona, ukoliko bude usvojen, neproporcionalno uticao na određene društvene grupe, i povećao verovatnoću eksploatacije i zloupotrebe“, pišu specijalni izvestioci.
Završna opservacija UN odnosi se na radnike migrante. Naime, budući da Nacrt zakona ima status specijalnog zakona, prava koje bi radnici migranti imali na osnovu Zakona o radu neće važiti u slučaju angažovanja prema zakonu o sezonskom radu, bude li on usvojen. Izvestioci, uz ukazivanje na kršenja međunarodnih pravnih akata koja je Srbija ratifikovala, podsećaju da:
„Radnici imaju pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja bez obzira na njihov status u zemlji. Nadalje, ta prava su ključna da bi se radnicima [migrantima] osigurala mogućnost da traže svoja prava na pravedne i povoljne uslove rada kada su suočeni sa strukturnim preprekama zbog kojih su oni i njihovi problemi marginalizovani.”
Žene, radnice migrantkinje, dodatno su ugrožene aktuelnim Nacrtom u odnosu na muškarce, radnike migrante, pišu specijalni izvestioci. Naime, u oblastima rada koje Nacrt pokriva, izuzev građevine, dominantno se zapošljavaju žene i shodno tome zabrinjava „nedostatak posebnih odredbi o rodno zasnovanom nasilju i posebno seksualnom uznemiravanju na radnom mestu zbog pristupa, ostanka i napredovanja na tržištu rada, kao što je priznato u Konvenciji MOR 190 o nasilju i uznemiravanju“.
UN skreće pažnju i na važnost saradnje Srbije po pitanju suzbijanja trgovine ljudima. Specijalni izvestioci podsećaju da državna tela treba da razvijaju saradnju sa nevladinim organizacijama i sindikatima zarad pospešivanja suzbijanja trgovine ljudima.
O celokupnom procesu koji je doveo do spornog Nacrta zakona možete čitati na Mašini.
Ranije je je za Mašinu u vezi sa Nacrtom zakona dr Mirjana Dokmanović, naučna saradnica Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka prokomentarisala da je „[o]čito … da su u prvom planu isključivo interesi poslodavca, a na štetu prava svih koji stiču prihod na osnovu prodaje svog rada. Novi zakon ne ide u korist ni radnicama ni radnicima, niti državi, već samo poslodavcima“.
U sličnom duhu se izjasnio i stručnjak za radno pravo, Mario Reljanović, koji smatra da nacrt novog zakona koji će regulisati rad sezonskih radnika sadrži norme koje „ne znače ništa“ i ne donosi poboljšanje prava radnika i radnica. On je rekao da izmena zakona o sezonskom radu prevazilazi njegova najgora očekivanja.
A.J.
