Hoćemo li svi biti sezonci? Proširivanje dejstva zakona o sezonskom radu

Ranije najavljene izmene i dopune zakona o sezonskom radu bi uskoro mogle da se nađu pred Vladom, a sezonci bi mogli da postanu i građevinci i ugostitelji. U radnoj grupi koja je zadužena za izradu ovog nacrta postoje velika neslaganja između predstavnika vlasti i poslodavaca s jedne strane i sindikata s druge strane.

Krajem prošle godine ministarstvo za rad je formiralo „radnu grupu za pripremu nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima“. Osnovni zadatak ove radne grupe je da do kraja marta pripremi izmene i dopune tzv. Zakona o sezoncima.

Kako saznajemo od naših izvora iz sindikata, resorno Ministarstvo je rešeno da se ovaj predlog nađe pred Vladom već u aprilu, a po već ustaljenom običaju kada su u pitanju zakoni koji se tiču regulisanja pitanja rada glavni partner je NALED.

Predstavnici ovog udruženja poslodavaca su deo radne grupe koja će se baviti ovim zakonskim predlogom, a kako stoji u rešenju o obrazovanju ovog tela u koje su novinari Mašine imali uvid, NALED će „radnoj grupi pružiti stručnu, finansijku i administrativno-tehničku podršku“.

Iz vlasti i NALED-a su se i ranije mogle čuti namere o proširivanju dejstva zakona o sezonskom radu na još nekoliko oblasti. Naime, kako stoji u važećem zakonu, on se sada odnosi na rad na pojedinim poslovima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, a ukoliko vlast istraje u svojim namerama i izmene i dopune budu usvojene dejstvo ovog zakona bi moglo biti prošireno i na određene delatnosti u turizmu i ugostiteljstvu, građevinarstvu, kućnim i pomoćnim poslovima i kreativnim industrijama.

Usmeni ugovor između poslodavca i radnika, koji je pored svih protivljenja i kritika ipak unet u ovaj zakon 2018. godine, ostaje način regulisanja sezonskog rada, međutim sudeći prema radnim dokumentima u budućnosti bi poslodavci mogli da budu i fizička lica i to u sektorima poljoprivrede i kod kućnih poslova. Prvenstveno pitanje koje se ovde otvara jeste na koji način bi inspekcije mogle da kontrolišu rad poslodavca koji je fizičko lice i naročito ukoliko angažovani radnik/ca posao obavlja u stambenom prostoru poslodavca.

Iz NALED-a su za Mašinu rekli da je osnovna „intencija proširenja zakona da se radnicima koji sada rade na crno, obezbede prava u skladu sa međunarodnim standardima“. Sindikalni predstavnici sa kojima smo razgovarali ovakve izmene sa druge strane ocenjuju kao „ozakonjenje rada na crno“.

Pored odnosa prema pravima radnika jedan od važnijih razloga za ovako suprotstavljene stavove je i pitanje oporezivanja zarada sezonskih radnika. Predlagači izmena smatraju da bi se proširivanjem dejstva ovog zakona mnogo više novca slilo u državni budžet. Međutim, sindikati i stručnjaci za radno pravo smatraju da je to samo pogodovanje poslodavcima pošto bi se mnogo više novca od poreza prikupilo ukoliko bi angažovanim radnicima bila ponuđena neka druga forma ugovora, recimo ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades

Dugačak spisak sezonaca

U radnom dokumentu koji bi trebalo da posluži prilikom izrade izmena i dopuna zakona o sezonskom radu, u koji su novinari Mašine imali uvid, pobrojani su neki poslovi koje bi novi sezonci mogli da obavljaju.

Pre svega tu su čuvanje dece i starijih lica, čuvanje i šetnja kućnih ljubimaca kao i poslovi čišćenja i održavanja. Istina, većina ljudi koji obavljaju ove poslove nisu uvedeni u pravni sistem, ipak ostaje pitanje na koji način će se regulisati njihova prava i obaveze imajući u vidu da bi njihovi budući poslodavci mogla biti i fizička lica.

Pomenuti dokument za turizmam i ugostiteljstvo nabraja neke od osnovnih delatnosti ove grane. Doduše govori se o „pomoćnim radnicima“ na poslovima: šankera, konobara, kuvara, sobarica, animatora, hostesa … Ostaje da se vidi kako će biti regulisana kontrola poslodavca u praksi – da li bi npr, pored jednog „glavnog“ konobara sa sigurnijim ugovorom svi drugi mogli da se smenjuju na pozicijama pomoćnog osoblja koji se reguliše usmenim ugovorom?

Pojedini poslovi koji su se našli na ovom spisku, a koje prema predlagaču obavljaju nekvalifikovani fizički radnici, stvaraju posebnu strepnju kod sindikata. Pored niza delatnosti za koje se retko angažuju posebni radnici već ih prisutni ljudi na gradilištu obavljaju kao deo standardnog procesa rada, u budućnosti bi poslodavci kao „sezonske radnike“ pod izuzetno fleksibilnim uslovima mogli da angažuju i ljude za rad na poslovima koje sindikati smatraju rizičnim. To su pre svega „ručni iskop zemlje sa podgradom i bez nje i ručni iskop zemlje u kanalskom iskopu sa podgradom i bez nje“. Poznavaoci građevinske struke smatraju da su ovo neki od najopasnijih poslova u građevini i da najviše radnika, osim od pada s visine, gine upravo prilikom obrušavanja zemlje. Da li poslodavac može adekvatno da upozna radnika sa procesom rada i zaštitom na radu za ovakve poslove ukoliko je tog radnika angažovao na par dana?

Najavljene izmene i dopune zakona o sezoncima otvaraju mnogo pitanja, a ukoliko budu donete ovaj zakon će obuhvatiti veliki broj radnika i radnica koji će, pretpostavlja se, dobiti mogućnost da budu uvedeni u legalne tokove, ali i u krajnje fleksibilne radne odnose koji na generalnom nivou dodatno dovode u pitanje radna prava.

Portal Mašina će u narednom periodu kroz niz članaka ispratiti proces rada na ovom zakonu.

Prethodni članak

Konformistički izbor za NIN-ovu nagradu i Pobunjeni NIN-in izbor

Karići neće graditi na Makišu

Sledeći članak