Potpredsednik BK grupe, Dragomir Karić, juče je izjavio da je ta kompanija odustala od planova na Makišu nakon razgovora s predstavnicima raznih udruženja građana i lokalnog stanovništva, javlja Beta .
Podsetimo, radi se o kompleksu od 640ha, koji je po najavama trebalo da sadrži 10.000 stanova, komercijalno-poslovnu zonu zabavne parkove i logističke centre. Predsednik gradske opštine Čukarica je sredinom 2019. godine projekat afirmativno nazvao „najambicioznijim projektom u budućnosti ove opštine“.
Stručnjaci, građani, nevladine organizacije i nekoliko opozicionih stranaka su se kontinuirano protivili izgradnji Tesla grada koji bi, smatraju, neminovno ugrozio najveće beogradsko vodoizvorište, a time i snabdevanje Beograđana pitkom vodom. Kompleks je, naime, bio planiran na javnoj površini koja spada u užu zonu sanitarne zaštite makiškog vodoizvorišta. Protivnici izgradnje kritikovali su izostanak adekvatnih i ekoloških studija, te uključivanja javnosti u proces planiranja, a posebno tragičnom nazivali okolnost da se vodoizvorište ugrožava u trenutku kada je usled klimatske krize sve očiglednije da su zdrava životna sredina i pijaća voda najvredniji i sve ređi resursi.
Stručnjaci su izneli i podozrenje da bi za podzemna vodoizvorišta bila izuzetno problematična i izgradnja linije metroa od Makiškog polja do Mirijeva. U pitanju je linija metroa čija je trasa izmenjena u odnosu na ranije planove tako da ne kreće sa Vidikovca, već sa Makiša, zbog čega je i ranije kritikovana kao „servisna“ linija za Tesla grad.
Ove kritike su aktualizovane potpisivanjem Memoranduma o razumevanju za projekat Beogradski metro, 22. januara. Tom prilikom je najavljeno i da će na izgradnji ove linije biti angažovane dve francuske i jedna kineska kompanija,
Duga bitka za Makiš
Građani i stručnjaci su se protiv ugrožavanja vodoizvorišta borili informisanjem javnosti, protestnim skupovima, apelima i peticijama.
Peticiju protiv izgradnje i promene namene zemljišta, „Referendum za Makiš i Košutnjak“, je dosad potpisalo oko 27.000 ljudi.
Pred sam kraj godine, 29. decembra, građani su protestom pokušali da spreče usvajanje plana izgradnje stambeno–komercijalnog kompleksa od oko 4,5 miliona m2 na Makiškom polju.
Usvajanju plana je prethodila javna rasprava održana sredinom decembra, u jeku pandemije, uprkos apelima građana i inicijativa da se sve javne rasprave i izmene dokumenata odlože da se građani ne bi dovodili u zdravstveni rizik. Zahtev za obustavu svih postupaka javnog uvida u planske akte od Vlade su tada i pismeno zahtevale Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Inicijativa Pravo na vodu, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Organizacija za političku ekologiju Polekol, RERI i WWF Adria.
Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju stručni tim neformalne grupe građana Bitka za Košutnjak poslao je dopise firmama za koje je planirano da učestvuju u izgradnji prve linije metroa, francuskom Alstomu i kineskom preduzeću Power China Construction. U ovim dopisima Bitka za Košutnjak je upozorila pomenute kompanije da su elementi projekta u kom nameravaju da učestvuju suprotni njihovim statutima. O ovim problemima obaveštene su i ambasade matičnih zemalja, kao „strana koja je sada u pravnom statusu potencijalnog učesnika koruptivnog posla“, kako je navedeno na fejsbuk profilu grupe građana.
Predstavnik Bitke za Košutnjak, Dejan Jovanović, za Mašinu navodi da su u proučavanju statuta i organizovanju slanja dopisa učestvovali članovi Narodne stranke, Pokreta Slobodna Srbija, Srpskog pokreta Dveri, Građanske platforme i Pokreta Oslobođenje. Jovanović naglašava da neposredna odbrana životne sredine u Beogradu mora biti iznad stranačke pripadnosti i ideološke orijentacije, te da je odbrana Košutnjaka i Makiša dobar primer saradnje građana.
Jovanović je za Mašinu izjavio i da se, pored raskidanja ugovora za izgradnju sporne linije metroa i Tesla grada, zalaže i za otkrivanje porekla početnog kapitala domaćih firmi i privrednika koji u ovim i sličnim projektima učestvuju.
Neformalno udruženje građana Bitka za Košutnjak je, podsetimo, nastalo u cilju borbe protiv uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku na mestu kompleksa Avala filma. Jovanović smatra da su Košutnjak i Makiš deo istog problema, na koji se nadovezuju pritisci za urbanizaciju Velikog ratnog ostrva.
Kao što smo već pisali, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija je početkom godine, nakon usvajanja planova za Makiš, raspisalo tender za izradu prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje izvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu. To je najnoviji u nizu pritisaka na ovo zaštićeno prirodno dobro.
Takođe, odustajanje BK grupe od zidanja Tesla grada na ovoj lokaciji ne znači i povlačenje spornih urbanističkih planova za Makiš.
Zato predstavnici pomenutih ekoloških organizacija i građanskih inicijativa navode da slave jednu pobedu, ali nastavljaju sa borbom.
I.K.
