Slučaj Košutnjak: tragedija uništavanja javnog dobra u tri čina

Izvor: Ministarstvo prostora / Facebook

Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.

Dok se motorne testere spremaju da poseku još jedan deo Košutnjaka, kako bi na tom mestu bio izgrađen elitni stambeni kompleks i privatni komercijalni sadržaj, u toku je javni uvid povodom izrade Plana detaljne regulacije (PDR) za kompleks „Avala film“ da bi se održao privid građanskog učešća u procesima planiranja i da bi se legalizovao ekocid.

Da je ovo samo jedan čin drame o uništavanju društvenih i javnih dobara pokazuju primeri poznatog scenarija privatizacije i prenamene prostora zarad sticanja profita pojedinaca širom Srbije.

Čin prvi – privatizacija

Priča o Košutnjaku i „Avala filmu“ počinje nakon drugog svetskog rata, kada je osnovano ovo filmsko preduzeće, koje je ubrzo našlo svoj prostor u delu Košutnjaka u ulici Kneza Višeslava. Avala film je bio najveći i najproduktivniji filmski studijo u celoj Jugoslaviji. U njemu su nastala neka od najznačajnijih ostvarenja domaće kinematografije, između ostalog i prvi Jugoslovenski film „Slavica“ snimljen 1947. godine.

Tokom „zlatnih godina“ u okviru Avala filma funkcionisalo je nekoliko studija a povećala se i površina pod administrativnim zgradama, pa ipak, prostorom nije prestalo da dominira zelenilo koje je prirodni nastavak zaštićenog prirodnog dobra šume Košutnjak.

Već osamdesetih godina dolazi do postepenog smanjenja produkcije Avala filma, da bi tokom devedesetih prestala. Preduzeće je pod sumnjivim okolnostima gurnuto u stečaj 2011. godine, a u Srbiji se iz stečaja jedino ide u gašenje ili privatizaciju. Avala film je privatizovan aprila 2015. godine.

Iako je deo javnosti protestovao protiv privatizacije Avala filma, sistemska logika je i u ovom slučaju demonstrirala da u kapitalizmu vlada interes profita; Foto: Matija Jovanović

Uprkos protivljenju dela kulturne scene, levo orjentisanih aktivista i aktivistkinja kao i pozivu kinoteke da se barem filmski fond izuzme iz te privatizacije, novi vlasnik je za 980 miliona dinara dobio preko 200 igranih filmova, 600 dokumetarnih, preko 20.000 kvadratnih metara različitih objekata, kao i prostor koji je koristio „Avala film“ a koji je zbog tadašnje nameme zemljišta procenjen kao bezvredan.

Upravo je prostor koji je koristio „Avala film“ izgleda bio najvredniji i najpoželjniji resurs pri njegovoj privatizaciji.

Čin drugi – prenamena

Nakon što zemljište pređe u privatno vlasništvo potrebno je izvršiti njegovu prenamenu, čime se povećava njegova tržišna vrednost, a orginalna namena baca u zapećak. Upravo je ovo slučaj i sa prostorom nekadašnjeg Avala filma.

Iako će se sačuvati deo pređašnje namene, dok bi drugi sadržaji trebalo samo da upotpune i podrže razvoj primarne funkcije, očigledno je da je fokus novog plana detaljne regulacije na izgradnju stambeno-komercijalnog kompleksa.

Ukoliko novi PDR bude usvojen gradiće se nove stambene zgrade, pretežno objekti višespratnog stanovanja za oko 7980 stanovnika (u odnosu na 854 trenutnih stanovnika). Komercijalni sadržaji su planirani za zonu srednje spratnosti i mogli bi biti: trgovine, poslovanja, ugostiteljstva, kao i sadržaji namenjeni zabavi, turizmu, kulturi itd. Sve ovo bi trebalo da prati i izgradnja vrtića, osnovne škole, srednje škole kao i pratećeg uslužnog sadržaja.

Iva Čukić, arhitektica i članica organizacije „Ministarstvo prostora“ podseća da je mesecima Beograd bio jedan od najzagađenijih gradova u svetu, i da za razliku od drugih gradova koje uvode mere zaštite životne sredine kako bi obezbedili kvalitetne životne uslove u Beogradu se radi upravo suprotno.

Ovde se sprema plan koji će postojeća pluća Beograda svesti na 10 hektara šume zarad privatnog interesa, naglašava Čukić u razgovoru s novinarom Mašine.

Pri tom, prema PDR svega 3ha ostaje šuma, dok će se za 7ha naknadno definisati tip šume, njena funkcija i konkretna pravila uređenja, objašnjava sagovornica.

Dakle, oko 70% postojeće šume trebalo bi da bude prekriveno objektima, jer se planom detaljne regulacije kompleksa „Avala Film“ predviđa izgradnja skoro 570 hiljada kvadrata novog stambenog i komercijalnog prostora. Jako je zabrinjavajuća potreba da se svaki kvadratni metar ovog grada izbetonira i pretvori u profit.

Košutnjak treba da bude prostor za ljude, a ne građevinsko zemljište; Foto: Petlovo brdo / Facebook

Osim prenamene površina plan ne donosi rešavanje saobraćajnih problema koji će doseljavanjem novih stanovnika u tom delu grada samo povećati. Kako izveštava sajt Beobuild opterećenost lokalne infrastrukture već prelazi postojeće kapacitete, a naseljavanje hiljada novih stanovnika dovešće do čestih kolapsa saobraćaja i zastoja u javnom prevozu. Prevoz dovoljnog kapaciteta nije izgledan u doglednoj budućnosti, a premeštanjem metroa iz južnih beogradskih naselja u Makiško polje izgubljena je svaka planska potpora za dalje podizanje gustine naselja u ovom delu grada.

Rani javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije za kompleks „Avala film“ obavljaće se do 13. jula u zgradi Gradske uprave grada Beograda. Organizacija Ministarstvo prostora već radi na primedbama na ovaj plan i pozivaju građane da im se pridruže u ovoj borbi.

Imamo i vodič koji generiše primedbe i olakšava celokupnu proceduru. Takođe, svi oni koji su sprečeni da primedbe lično odnesu u Sekretarijat mogu da ih pošalju nama na adresu ministarstvoprostora@gmail.com do 10. jula, pa ćemo ih mi predati u njihovo ime, kaže Čukić.

Čin treći – uništavanje i izvlačenje profita

Ukoliko plan bude usvojen a primedbe inicijativa, organizacija i građana odbijene, što je do sada bila najčešća praksa, približićemo se poslednjem činu ove tragedije. To je čin koji kreće zvukom motornih testera, a završava se tako što se nasleđeno prirodno i društveno bogatstvo redistribuira ali prema gore u ruke elite, dok građani ostaju na gubitku.

Građani ostaju bez zelenila, sa saobraćajnim gužvama, sa manjkom javnih površina, uz zagađen vazduh u betoniranom pretoplom gradu koji strahuje od svake kiše jer donosi potencijalnu poplavu.

Građani protiv dalje urbanizacije Košutnjaka; Mesto izgradnje veštačke stene na Košutnjaku; Foto: Luka Petrović / Mašina

Nakon prvobitne reakcije građana, zamenik gradonačelnika Goran Vesić za Pink je izjavio da „niko nije lud da poseče toliko hektara šume“ i da Grad neće dozvoliti uništavanje šume na Košutnjaku.

Ostaje da se vidi kako je fizički moguće da se u istoj zoni izgradi 570.000m2 novog stambenog i komercijalnog prostora, uz dodatni prateći sadržaj koji će zahtevati i puno parking mesta, a da se ne poseče šuma i ne unište zelene površine na Košutnjaku.

Umesto zaključka borba!

Borba građana, aktivista, inicijativa, organizacija i pojedinih političkih partija protiv otimanja i uništavanja javnog dobra traje već godinama. I od ove borbe će zavisiti i ishod drame oko ovog dela Košutnjaka. Očigledno je da trenutna gradska i republička vlast reaguje samo na pritisak, kada se građani udruže da brane javno dobro.

Planirana prenamena površina i kasnija seča šume u Košutnjaku bila bi najveća destrukcija zelenih površina u Beogradu u prethodnih nekoliko decenija, gotovo neuporediva sa svim drugim koje se svakodnevno dešavaju. A upravo su sve druge lokalne borbe koje su se dešavale i dešavaju se – od borbe za Peti parkić, preko borbi stanovnika Zvezdare, Petlovog brda, Miljakovca, Banovog brda – mobilisale građane i uverile ih da je moguće ostvariti barem neke male pobede.

Naučeni prethodnim iskustvima, stanovnici Beograda su se uprkos pretnji koronavisusa brzo organizovali i trenutno se borba vodi na različitim frontovima od informisanja što većeg broja ljudi, slanja premedbi na plan detaljne regulacije, do pripreme za fizičku odbranu Košutnjaka ako bude bilo potrebe.

Bitka za Košutnjak je krenula. Imajući u vidu kakva je trenutna politika staranja o javnim dobrima treba da očekujemo još mnogo borbi pre konačne pobede, koja bi skinula cenu sa javnih i prirodnih dobara i učinila da, umesto izvora profita pojedinaca, postanu mesto okupljanja zajednice.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE