Istraživanje koje je sproveo Centar za istraživanja javnog mnjenja pri Međunarodnom republikanskom institutu (IRI) obavljeno je u između 27. maja i 24. juna 2026. godine, a uzorak je činilo 1.502 stanovnika Srbije starosti 18 i više godina, saopštio je IRI.
Na pitanje da li smatraju da se Srbija kreće u lošem ili dobrom smeru 49 odsto ispitanika odgovorilo je da smatra da se stvari kreću u lošem smeru, dok je 41 odsto ispitanika zaključilo da se kreće u dobrom smeru. Rezultati istraživanja upućuju na duboku polarizovanost unutar našeg društva.
Na pitanje: „Kada bi se izbori održali u nedelju, koliko je verovatno da biste na njima glasali?“, 68 odsto ispitanika odgovara da bi „vrlo verovatno“ glasali, a 9 odsto ispitanika odgovara kako je vrlo malo verovatno da bi izašli na glasanje. Razlika je očita u načinu na koji mlađi i stariji reaguju na studentske proteste: 57 odsto mladih od 18 do 35 godina podržava proteste, a 24 odsto ih ne podržava, dok među starijima od 56 godina 58 odsto ne podržava proteste, a 29 odsto ih podržava.
„Studentski protesti su prvenstveno građanski pokret usmeren na društvene promene van politike”, smatra 40 odsto ispitanika, dok 42 odsto prepoznaje u studentskim protestima politički pokret koji ima za cilj zamenu trenutne vlade. Na pitanje; „Ukoliko bi studenti formirali svoju izbornu listu, da li biste razmotrili glasanje za nju?“, 46 odsto ispitanika kaže da bi, dok 40 odsto kaže da ne bi.
Ako se izbori raspišu u narednim mesecima, 29 odsto ispitanika smatra da bi studenti i opozicione stranke trebalo da se kandiduju odvojeno, dok 21 odsto smatra da bi samo studentska lista trebalo da se kandiduje, a da bi opozicija trebalo da je podrži.
Ispitanici su spontano odgovarali na pitanje koji je najveći problem s kojim se suočava naša zemlja danas, a najveća grupa, 22 odsto, reklo je korupcija. Nakon toga 9 odsto ispitanika kao problem navodi „vlast, vladajuću stranku, lošu političku situaciju“, a 8 odsto ispitanika izdvaja troškove života i visoke cene. Na pitanje kako bi opisali ekonomsku situaciju u svom domaćinstvu, 7 odsto ispitanika odgovara „veoma dobro“, 60 odsto odgovara „uglavnom dobro“, 24 odsto ispitanika odgovara „uglavnom loše“ i 7 odsto ispitanika odgovara „veoma loše“. U pitanju je vrlo slična raspodela kao i u istraživanju iz maja 2025. godine, prenosi Savremena politika.
Samo 9 odsto ispitanika oseća se „vrlo sigurno“ povodom svojih radničkih prava dok se najveći broj, 32 odsto, ne oseća „uopšte sigurno“. Slična situacija je i u zdravstvenom sektoru gde je samo 7 odsto ispitanika „vrlo sigurno“ u zdravstveni sistem, dok 34 odsto „uopšte nije sigurno“.
„Duboka polarizacija u Srbiji je očigledna kroz celokupno istraživanje, što naglašava potrebu da lideri bolje razumeju i reaguju na prioritete građana“, rekao je Stiven Niks, viši direktor za Evropu i Evroaziju u IRI-ju. On takođe ističe kako Srbi prepoznaju važnost jakih partnerstava i sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Državama. Istraživanje pokazuje da Srbi daju visok prioritet bliskim vezama sa drugim zemljama: 43 odsto Srba smatra da su za Srbiju važne bliske veze sa Rusijom, dok 39 odsto smatra da su važne bliske veze sa Kinom.
Ispitanici su upitani i koji im je stav najbliži kada je reč o procesu evropskih integracija Srbije. Njih 17 odsto je reklo da „Vlada približava Srbiju članstvu u EU“, 33 odsto da „Vlada ne želi ili nije u stanju da nas približi EU, te stoga Srbija ne napreduje ka EU“ a 40 odsto ispitanika odgovara da „EU ne želi da Srbija postane član, te stoga Srbija ne napreduje ka EU“.
M.P.
