U Krokodilovom Centru za savremenu književnost u sredu, 14. decembra razgovaraće se o tome kako u današnjim okolnostima ostvariti osnovna radna i ženska prava.
Maša Đurić, preduzetnica i Jelena Kalajdžić, narodna poslanica iz poslaničkog kluba Moramo – Zajedno će sa Irenom Pejić, koordinatorkom i novinarkom portala Mašina u ulozi moderatorke razgovarati o tome „Kako do prava na porodiljsko? O udruživanju i savezništvima“ na istoimenoj tribini koja će početi u šest popodne.
Mašina postavlja pitanje kome su namenjene pronatalitatne politike Republike Srbije. Podsećamo da se tokom dve godine postojanja Ministarstva koje se bavi „brigom o porodici, deci i demografiji“ i isto toliko godina narativa da su žene glavni krivci za nizak natalitet, dobro poznati Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom više puta menjao, ali da tim izmenama nisu rešeni neki od ključnih problema koje je zakon doneo, odnosno onemogućavanje grupa žena da ostvare pravo na porodiljsko i roditelja da ostvare odsustvo radi brige i nege deteta. Razgovaraćemo i o tome da je naša snaga u savezništvima, udruživanju i političkom organizovanju.
Od pola osam će se na istom mestu razgovarati o tome „Ko su savremene Marije Ručare?“. U razgovoru učestvuju Sanja Krsmanović Tasić, rediteljka predstave „Marija Ručara“, Hleb teatar, Nađa Bobičić, delegatkinja iz Srbije na Obeležavanju 80 godina od osnivanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu i Bihaću i Vladimir Simović, koordinator programa za radna prava Centra za politike emancipacije, uz moderaciju Vide Knežević, kourednice portala Mašina.
Inspirisan istoimenom cenzurisanom nadrealističkom poemom „Marija Ručara“ (1935.) Dušana Matića i Aleksandra Vuča, Hleb teatar je tokom 2022. godine u Zrenjaninu, Šapcu, Leskovcu, Kruševcu, Nišu, Smederevu i Beogradu izveo njenu scensku interpretaciju, povezujući je sa aktuelnom situacijom eksploatacije radnica i radnika u fabrici Aptiv iz Leskovca. Dok se u originalnoj poemi glavna junakinja, žena, radnica i majka, od pasivne žrtve transformiše u subjekt komunističke revolucije, radnica u leksovačkom Aptivu postaje nova vrsta bolesnika.
„Imaju podočnjake, nemaju osmeh“, reči su lekara koji ih je lečio: „Njihove karakteristične tegobe, hroničan premor i depresija su me naveli da to bolesno stanje nazovem ’Sindrom Aptiva’.“
U razgovoru će biti reči o tome šta danas znači dostojanstven rad (u kulturi), o konceptu „plate za život“, o borbi radnica i radnika da se živi od sopstvenog rada, i da se „radi da bi se živelo“, a ne da se „živi da bi se radilo“. Kako znanja i istorijske emancipatorske borbe, poput nedavno obeleženog sećanja na Antifašistički front žena (AFŽ) u Bosanskom Petrovcu, kao neodvojivi deo NOB-a i socijalističke revolucije, mogu biti od koristi u savremenim političkim borbama, feminističkim i sindikalnim organizovanjima za bolje uslove rada i dostojanstven život?
Razgovor se održava uz podršku Olof Palme Center International.
