Iz Partnera Srbija, udruženja koje se bavi pravom na zaštitu privatnosti i ličnih podataka, ističu da je neophodna temeljna reforma Zakona o tajnosti podataka, ali da ona mora da se sprovede uz uvažavanje prava javnosti da zna, ustavnih principa transparentnosti i relevantnih međunarodnih standarda.
Navode da je Zakon o tajnosti podataka, koji je u primeni od 2010, predstavljao prvi pokušaj da se ova oblast uredi na, kako kažu, jedinstven i savremen način, ali da ni nakon 15 godina primene nije zaživeo u punom obimu.
Ova organizacija je početkom godine objavila analizu „Tajnost podataka: pravni okvir i praksa“, koja, kako ističu, ukazuje na ključne slabosti važećeg sistema i daje osnov za unapređenje zakonskog i institucionalnog okvira.
„Analiza pokazuje da postojeći režim ne obezbeđuje ravnotežu između zaštite legitimnih bezbednosnih interesa i prava javnosti da zna, već omogućava prekomernu i slabo kontrolisanu primenu tajnosti”, navodi se u saopštenju.
Iz Partnera ukazuju na to da informacije treba da imaju oznaku tajnosti samo ukoliko njihovim objavljivanjem može doći do ozbiljnih i teških posledice po nacionalnu i javnu bezbednost ili druge vitalne interese države. Napominju da se u praksi tajnost u Srbiji često koristi kao sredstvo za skrivanje informacija od javnog značaja.
Podsećaju na slučaj renoviranja zdanja „Klub poslanika“, za koje je, kako navode, država potrošila milionske iznose, da bi objekat potom bio dat na korišćenje privatnom biznismenu, dok su ugovori u vezi sa tim aranžmanom proglašeni su „tajnom“, iako se radilo o javnim sredstvima i javnoj imovini.
Drugi primer su dokumenta koja se odnose na izgradnju spomenika Stefanu Nemanji, koje je Vlada Srbije, takođe, označila kao tajne dokumente.
„Tom prilikom su kao tajne označene i informacije iznosu troškova izgradnje, što predstavlja tipičan primer informacije od nesumnjivog javnog interesa”, navode.
Loša zakonska rešenja dodatno pogoršana neadekvatnom primenom
Partneri Srbija smatraju da su ključni problemi neprecizno i preširoko definisanje pojma tajnih podataka, kriterijuma za klasifikaciju i nepostojanje nadzora nad primenom Zakona o tajnosti podataka.
„Nadzor nad primenom Zakona pokazao se kao najslabija karika u sistemu upravljanja sa tajnim podacima. Ministarstvo pravde, koje je zakonom određeno kao ključni nadzorni organ, u praksi već godinama ne vrši nadzor”, saopšteno je.
Dodaju da su problem i kaznene odredbe, koje, kako tvrde, ne prepoznaju da je nezakonito označavanje podataka kao tajnih jednako ozbiljno kao neovlašćeno odavanje tajnih podataka.
Problem predstavlja i sudska i prekršajna praksa u oblasti tajnosti koja, kako naovode, gotovo da ne postoji.
Uvođenje režima tajnosti kroz zakone iz oblasti sektora bezbednosti je, navode, sistemski problem jer se time zaobilaze opšti zakonski kriterijumi za klasifikaciju podataka, a podaci se određuju unapred kao tajni prema vrsti podataka, a ne prema stvarnoj šteti koja može da nastane njihovim otkrivanjem.
D.S.
