„Kada se zbroje svih pet uslova predviđenih za zaštitu prava na dom, to podrazumeva skakanje kroz obruče koje u stvarnom životu niko ili gotovo niko neće moći da ispuni”, ocenjuje Repajić.
Zaštita od izvršenja prema ovom predloženom zakonu zavisi od pet uslova: stan ili kuća mora biti manja od 60 kvadratnih metara; dužnik mora imati prijavljeno prebivalište najmanje pet godina u tom objektu; glavnica duga ne sme prelaziti polovinu tržišne vrednosti imovine; nepokretnost mora biti jedina u vlasništvu dužnika; i dužnik u prethodne tri godine ne sme da je prodao, poklonio ili nasledio drugu nepokretnost.
Repajić ističe da prvi uslov, kvadratura zaštićenog stana ili kuće, ne bi trebala da zavisi samo od površine, već i od broja ukućana. Mnoge višečlane porodice, često siromašne i zbog toga zajedno žive, poseduju kuće veće od 60 kvadratnih metara. Često su to nasleđene, stare kuće u lošem stanju.
Prema ovom predlogu, od 3,6 miliona objekata u Srbiji, samo 1,7 miliona ima manje od 60 kvadratnih metara. Zatim, 1,9 miliona domaćinstava automatski isključeno iz zaštite, a najsiromašnija i najugroženija domaćinstva postaju najviše ugrožena. U gradovima je polovina stanova ispod ove granice, dok je na selima taj broj još manji. Štaviše, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečan stan u Srbiji ima 74,7 kvadratnih metara.
Repajić naglašava da kvadratura nije jedina restriktivna mera ovog predloga. Posebno problematični su zahtevi da domaćinstvo ima najmanje pet godina prebivališta i da dužnik u prethodne tri godine nije prodao nijednu drugu nepokretnost. „Koliko danas ljudi često menjaju prebivalište zbog posla?”, pita naša sagovornica, dodajući da predloženi uslovi ne uzimaju u obzir prebivalište drugih članova domaćinstva, te da je period od tri godine „apsolutno predug”.
Repajić tvrdi da je besmislen i uslov da dužnik u prethodne tri godine nije prodao nijednu drugu nepokretnost, jer to je upravo ono što bi osoba koja pokušava da izmiri dug učinila kad može.
Čak i kada neko zadovolji sve ove uske uslove, „zaštita doma nije apsolutna: važi samo ukoliko glavnica duga ne prelazi 50% vrednosti nepokretnosti”, naglašava Repajić.
Aktivistkinja dodaje da je „Za krov nad glavom” ranije iznela svoj predlog izmena zakona kako bi se zaštitilo pravo na dom za šta „Vlast tada nije bila zainteresovana”. Prema tom predlogu, od izvršenja bi bio izuzet jedini dom izvršnog dužnika površine do 40 m², uvećano za 15 m² za svakog člana domaćinstva. Po Vladinom linearnom predlogu, stan od 62 m² ne bi bio zaštićen, bilo da u njemu živi jedna osoba ili četvoročlana porodica.
„U svom navodnom pokušaju zaštite jedinog doma, izmene su potpuno fokusirane na sprečavanje zloupotreba – tretiraju građane i građanke, a posebno dužnike, kao prevarante”, zaključuje Repajić. Predložene izmene, o kojima će narodni poslanici uskoro glasati, „ne štite pravo na dom”, ocenjuje Repajić.
A.M.
