Na snimku se može čuti kako policajci na blokadi dobacuju devojci prostačke seksualne komentare, poput: „Gde ode ova guzeta?“ Kada su pripadnici MUP-a primetili da ih neko snima, njihova reakcija bila je: „Samo ženske, samo gledaj ženske, njih slikaj, snimaj, to je posao bre. Šta ovde snimaš gluposti?“
Razgovarali smo sa feminističkim organizacijama o tome šta ovaj i drugi incidenti govore o našem društvu.
„Snimak na kojem se čuju policajci kako komentarišu demonstrantkinje, njihova tela i izgled, tonom koji je predatorski i pun potcenjivanja, nije ni izuzetak ni incident. To je ogledalo sistema koji ženama nikada nije priznao pravo da se slobodno i dostojanstveno kreću javnim prostorom, a kamoli da se bune, protestuju i politički angažuju. Ti komentari nisu šale – to je način da se ženama poruči da nisu ravnopravne, da njihova tela nisu njihova, već javno vlasništvo koje svako ima pravo da komentariše, ocenjuje, vređa, napada, udara, pa i ubija“, kaže nam sociološkinja i istraživačica iz inicijative Feminizam iz teretane.
„Svođenje žena na ‘ova guzata’ je ponašanje na koje smo, nažalost, navikli od strane duboko patrijarhalnog društva i muškaraca koji ga održavaju. Zato je naivno bilo očekivati da će uniformisani muškarci, pripadnici MUP-a, biti izuzetak. Ono što ovaj slučaj čini još strašnijim jeste otvoreno podsticanje drugih muškaraca da neovlašćeno snimaju devojku koja protestuje, uz poruku da je njen fizički izgled vredan pažnje, a ne borba u kojoj učestvuje“, naglašava Ana Zdravković iz Udruženja za osnaživanje i razvoj građanki i građana – OsnaŽene.
Seksizam kao alat kontrole, policija kao sredstvo sile
Naše sagovornice ističu da je ovaj incident dodatni dokaz da je mizoginija institucionalizovano ponašanje, a ne „lični ispad“.
„Oni znaju da za to nema sankcija. Neće biti otkaza, neće biti ni disciplinskog postupka. Ne postoji strah od posledica, jer im sistem to dopušta. Ovo je pokazatelj dubokog sistemskog poremećaja, u kojem se patrijarhat i klasna moć susreću u svom najopasnijem obliku: onom koji nosi značku i zakon“, kaže Zdravković.
Uznemiravanje od strane policije na ovom snimku izazvalo je burne reakcije ženskih organizacija, naročito u kontekstu čestih optužbi upućenih žrtvama seksualnog nasilja o tome zašto nisu prijavile slučajeve policiji. „Ako žene tretiraju kao objekte dok su na dužnosti, kako onda gledaju na žene koje dolaze da prijave nasilje?“, dodaje Zdravković.
Prema istraživanju OEBS-a iz 2020. godine, 10,4% žena u Srbiji doživelo je seksualno sugestivne komentare ili šale koje su bile uvredljive, 22,2% neprikladno posmatranje ili fiksaciju pogledom koja je doživljena kao zastrašujuća, a 7,2% uvredljive komentare o fizičkom izgledu. Samo 3% prijavilo je seksualno uznemiravanje policiji, prema izveštaju.
„Decenijama se govori o nasilju u porodici i o tome kako institucije, uključujući i policiju, učestvuju u njegovom održavanju. Ovim ponašanjem policije jasno se vidi kako se nepoverenje prema institucijama – posebno prema policiji – dodatno produbljuje. Umesto da štiti, policija ovakvim komentarima i postupcima reprodukuje nasilje. To nasilje ne ostaje samo na ulici – njegove posledice osećaju se i unutar porodičnog doma“, zaključuje Milica Batričević iz organizacije Befem.
A.M.
