Pešačenje Novopazaraca do Novog Sada: Vrata Srbije otvorena, studenti ušli u ‘toplu kuću’

Medijski i fizički prostor preplavile su prethodnih dana emotivne scene šetnje studenata sa Državnog Univerziteta u Novom Pazaru, za koji mnogi severno od Pazara do pre deset meseci nisu ni znali da postoji. Profesorica sa Državnog Univerziteta u Novom Pazaru Anida Vrcić Amar navodi da su se stvari slagale „postepeno i prirodno” i da su u početku studentskih blokada i mediji pominjali samo četiri univerziteta u Srbiji – Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš. 

„Mi jednostavno nismo bili vidljivi, ni studenti ni zaposleni. I onda se dogodilo da su naši studenti – učeći se po modelu, odgovorili na društvenu potrebu kakva je bila u tom momentu, a to je da se osudi jedna takva tragedija”, navodi Anida Vrcić Amar i dodaje da su studenti u Novom Pazaru u početku ‘bojažljivo’ postepenim ćutnjama odavali poštu žrtvama pada nadstrešnice, ali da se nije očekivalo da će ući u blokadu. 

U blokadu su ipak stupili krajem januara, a od tada su se suočavali sa brojnim problemima zbog izostanka podrške uprave Univerziteta – targetiranje, upadi policije, isključivanje grejanja. DUNP je, uprkos tome, jedini Univerzitet koji je i dalje u fizičkoj blokadi.

Mirovna aktivistkinja Aida Ćorović napomnje da je cilj njenog aktivizma bio upravo ono što se sada dešava – da Bošnjaci budu doživljeni, i da se sami osete kao deo građana Srbije i da srpska javnost doživi Novi Pazar, Sandžak, Bošnjake kao integralni deo zajednice – „da mi nismo neprijatelji”. Ona ističe da je region Sandžaka bio u jednoj vrsti getoizacije zbog dešavanja iz devedesetih godina i propagande koja je pratila te ratove, a da je ovo čemu sada svedočimo „lečenje duše Srbije”. 

Idem preko zemlje Srbije

„Nije ovo sad bitno samo za Novi Pazar, ovo je bitno za sve koji žive ovde. I ne samo mladi iz Novog Pazara, nego svi oni koji hodaju zaista predstavljaju jednu vrstu terapijske metode. Mi se sada lečimo od trauma koje su vekovima nagomilavane i zato ovo sada stvarno jeste promena. Mislim mnogo je važno da te katarzične momente osećamo”, navodi Ćorović.

Podržite nas!

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

Studenti Državnog Univerziteta u Novom Pazaru na svom putu ka Novom Sadu prošli su kroz brojne gradove Srbije među kojima su i Kraljevo, Čačak, Požega, Kosjerić, Valjevo i Beograd, a sinoć su stigli u Inđiju. U svakom gradu im je bio priređen svečani doček, meštani su ih ugostili u svojim kućama tokom noći, a u šetnjama su im se pridruživali i građani koji su automobilima pratli i obezbeđivali kolonu. 

Društvenim mrežama su, za to vreme, kružile fotografije i snimci studenata DUNP-a ogrnutih zastavama Srbije, Sandžaka i Palestine koji pevaju „Idem preko zemlje Srbije”. 

„Problem je bilo to što je politika Srbije unazad 35 godina kreirala ambijent u kojem se Bošnjaci nisu osjećali kao deo zajednice, nisu razumeli zastavu Srbije kao svoju zastavu. I onda se dogodio momenat da su i studenti – kada su vrata Srbije otvorena samo ušli u tu toplu kuću. Sada su prvi put nacionalna obeležja koja su nekada predstavljala pretnju, postala deo naše svakodnevnice”, zaključuje profesorica i dodaje da je ovo „doba izgradnje zrelog etničkog identiteta”.

„Ovih dana dok plačemo za studentima i svim onim što oni doživljavaju, sećam se da je jedna koleginica rekla jednu jako dobru stvar, a to je da –  ako ikada osetite da ste mali nevidljivi, setite se jedne male grupe studenata DUNP-a koja je krenula, a za njom je stao celi Beograd”, zaključuje Vrcić Amar.

Srbija ima istoriju mirovnog aktvizma 

Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava smatra da stvari kojima svedočimo nisu naprasne, već da su rezultat toga što su u Srbiji uvek postojali glasovi koji su kritikovali islamofobiju u društvu. Napominje da je ključno i to što je prošlo dosta vremena od sukoba, u kojima su, između ostalih, i Bošnjaci iz Sandžaka hapšeni, diskriminisani i bili predmet represije.

„Mislim da je vremenska distanca isto nešto što je doprinelo da ove sada generacije doživljavaju da imaju manje prepreka u razgovoru i saradnji jedne sa drugima nego generacije njihovih roditelja, koje su na različit način iskusile nepravdu”, navodi Todorović i zaključuje da je ovakva atmosfera za Novopazarce u Srbiji moguća i zbog toga što mladi „žele da grade drugačiju budućnost”.

Sa tim je saglasna i mirovna aktivistkinja Aida Ćorović koja smatra je ovo kumulativni efekat svega onoga što se radilo od devedesetih godina. 

„Ljudi zaboravljaju – postojao je ozbiljno veliki i relativno snažan mirovni antiratni pokret. Bilo je nemoguće da sprečimo ratove, ali Srbija zaista ima ozbiljnu istoriju građanskog bunta. Ne postoji stena koju je jedan talas srušio preko noći”, zaključuje Ćorović dodajući da integracija ne može biti laka i da svaka ima uspone i padove, ali da je ovde došlo do promene u kolektivnom nesvesnom. 

„To kolektivno nesvesno je iznedrilo i Miloševića i Vučića. I sada konačno ljudi se bude, progledavaju i shvataju da to nije ta Srbija, da nama svima treba nešto drugo i drugačije. Sazrelo je u našem narodu – kad to kažem mislim na sve građane Srbije. Mi sada shvatimo koliko smo bili u zabludama devedesetih”, zaključuje Ćorović.

Da ne postoje ireverzibilni procesi i da ne treba imati zabludu da je „nešto što jednom postignemo, nešto što nam pripada od sada pa zauvek”, smatra Sofija Todorović iz Inicijative mladih.

„Za mene je ovo jedan od najvećih pozitivnih rezultata studenskih protesta – što se kreirala platforma da ovakve stvari budu vest, da ne budu opterećene zlim narativima vlasti i da je to nešto što prija celom društvu. Ali isto tako mislim da nije nešto što treba da uzimamo zdravo za gotovo. Imamo na šta da se oslonimo, ali moramo to da negujemo, da razgovaramo sa tim mladim ljudima i da nastavimo da kreriramo prostore zajedništva.”

D.S.