Oni su u saopštenju naveli da su to uradili kako bi upozorili na dramatično pogoršavanje izbornih uslova, rastući pritisak na institucije da ne sprovode zakone i ubrzanu vanustavnu koncentraciju moći u rukama predsednika države.
Cilj ovog dogovora je i da se Evropskoj uniji pokaže da u Srbiji postoji jasna proevropska politička alternativa sadašnjoj vlasti, koja je, kako navode „uprkos svojim zvaničnim izjavama, delima i vrednosnim sistemom duboko anti-evropski nastrojena“.
Oni su podsetili i na izveštaje Evropske komisije i rezolucije Evropskog parlamenta o stanju demokratije u Srbiji, kao i četvorogodišnju blokadu pregovora o pristupanju Srbije EU uzrokovanu, kako navode, „antidemokratskim, antisistemskim i antiinstitucionalnim delovanjem vlasti u Srbiji“.
Navode da su dogovor postigli imajući u vidu već ostvarene rezultate koordinacije proevropskih aktera u odnosima sa EU, njihovu rastuću prisutnost i vidiljivost u institucijama EU, kao i već ostvarene značajne rezultate u plasiranju istinitih informacija o događanjima u Srbiji na nivo EU.
Ove opozicione stranke saopštile su da će u narednom periodu poseban fokus staviti na koordinaciju pojedinačnih aktivnosti u pripremi „fact finding“ misije Evropskog parlamenta, planirane za januar 2026.
Očekuju da ta misija usmeri aktivnosti kako bi se na terenu uverila u stanje demokratije, izborne uslove, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu na studente, opoziciju, civilno društvo, medije, akademsku zajednicu, prosvetne i kulturne radnike, tužioce i sudije, zaposlene u javnom sektoru, ali i na poslovne ljude koji podržavaju proteste.
Podsetili su u saopštenju i na izbore koje slede i pozvali Evropsku uniju da vlastima i javnosti u Srbiji nedvosmisleno stave do znanja da naredni izbori moraju biti sprovedeni u skladu sa preporukama ODIHR-a, uz jasno praćenje i ocenjivanje napretka po pitanju izbornih uslova.
Uputili su i zahtev da na narednim izborima poslanici Evropskog parlamenta, predstavnici Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Saveta Evrope budu deo pune posmatračke misije.
Ove opozicione partije pozvale su i sve druge proevropske stranke, organizacije i pokrete u Srbiji da im se priključe u ovoj inicijativi.
Podsećamo, u poslednjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu, o čemu je Mašina već pisala, navodi se da Srbija nazaduje u oblasti vladavine zakona i osnovnih prava, što je razlika u odnosu na prethodne izveštaje kada je konstatovano „odsustvo napretka”.
U tom izveštaju ukazuje se na slučajeve prekomerne upotrebe sile i nasilja nad demonstrantima, ali i novinarima tokom protesta, pominje se i zvučno oružje, kao i pomilovanje osumnjičenih za napad na studente. Evropska komisija je tada ocenila da Srbija nije sprovela ključne preporuke o izbornim uslovima OEBS/ODIHR-a i Saveta Evrope.
Organizacije civilnog društva u Srbiji reagovale su tada ističući da izveštaj Evropske komsije jasno govori to da Srbija nikada nije bila dalje od članstva u Evropskoj uniji. Pre deset dana u Briselu je održan samit Evropske unije EU – Zapadni Balkan, na kom Srbija nije imala svoje predstavnike, o čemu smo, takođe, pisali. Tu odluku je bez obrazloženja doneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je ministar za evrointegracije takvu odluku pozdravio tvrdnjom da to „predstavlja izraz stvarne posvećenosti našem putu ka članstvu u EU“.
D.S.
