Prošlo je više od godinu dana od kad su studenti kao jedan od zahteva postavili raspisivanje izbora, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je proteklog vikenda da će izbori biti raspisani u roku od 15 do 25 dana, što je jedna u nizu takvih najava prethodnih meseci.
Politikolog Nikola Perišić za Mašinu objašnjava kako Srpska napredna stranka (SNS) svoju kampanju vodi kroz konkretne posete različitim mestima u Srbiji, dok se studentska lista, odnosno studentski pokret, odlučila za kampanju „od vrata do vrata“ i korišćenje godišnjica određenih događaja kako bi se ponovo organizovali skupovi.
„Ovo bi trebalo da bude uvod u veći broj skupova koji će organizovati tokom jeseni i stoga se očekuje da se sve ove aktivnosti koje sam spomenuo ustvari intenziviraju u trenutku kada se izbori raspišu, odnosno kada zvanično bude započeta kampanja,“ objašnjava on.
Dok prorežimski mediji studente etiketiraju kao „blokadere“, studenti u blokadi se akcijama u kojima se nalaze na terenu direktno suprotstavljaju slici koja je o njima stvarana. U razgovorima sa meštanima, kako su i ranije govorili za Mašinu, pokušavaju da probiju medijsku blokadu.
Ove nedelje posećuju Kučevo, Valjevo, Rašku, Pranjane, Bele Vode, Ljuboviju i Vranje. U Beogradu su prošle nedelje u 13 opština imali postavljene štandova na kojima su građani mogli da se informišu i prijave za kontrolore.
SNS, za to vreme, nastavlja svoj već utvrđeni šablon obilazaka i obećavanja, a prošle nedelje je pored infrastukturalnih rešenja predsednik Srbije Aleksandar Vučić, član SNS-a, telefonskim pozivom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) obeđao terapiju za bolesno dete u Kušićima i u Paraćinu.
Studenti u blokadi na svom Fejsbuk nalogu prethodnih nedelja objavljuju fotografije pod sloganom „Šta će studenti da urade za tebe“ gde posebnu pažnju posvećuju problemima funkcionisanja institucija, poštovanju radnih prava i problemima s kojima se suočava obrazovni sistem.
Borba za fizički prostor
Perišić podseća da nedostatak prostora uvek postoji kada neko deluje sa opozicione strane i zbog toga moraju da se pronalaze određena alternativna rešenja.
„Studenti najčešće komuniciraju putem društvenih mreža. To jeste jedan od načina, ali svakako da je najznačajniji rad na terenu.“
Značaj rada na terenu potvrđuju kampanje u mnogim drugim državama, navodi Perišić, a konkretno se pokazalo uspešno i u prethodnim kampanjama SNS-a.
Uspeh ovog vida političkog izlaganja, prema Perišiću leži u neposrednom kontaktu s pojedincem i da se u takvoj situaciji svaki birač drugačije oseća i mnogo je spremniji da se mobiliše za određenu ideju.
SNS na terenu pokušava da bude ispred studenata
SNS se i u ovoj, kao i u prethodnim kampanjama, često bavi komunalnim pitanjima – izgradnjom, asfaltiranjem, lokalnom infrastrukturom, odnosno pitanjima koje se tiču svakodnevnog života građana.
Prema Perišiću, kurs koji zauzima SNS nije ništa što nismo videli ranije.
„Žele u potpunosti da radom na terenu iskomuniciraju sa svakim biračem i da negde preduprede određene situacije koje bi studentska populacija mogla da koristi u svojoj kampanji,“ dodaje on naglašavajući da na taj način žele da budu korak ispred svog najznačajnijeg političkog oponenta u ovom trenutku.
Perišić pristup SNS-a povezuje sa jasnom činjenicom da oni nastupaju sa pozicije vlasti i da samim tim ne žele neke radikalne promene u okviru sistema.
„Oni žele da u potpunosti primene ono što je bila njihova politika u prethodnom periodu i zbog toga se okreću pojedincu i pokušavaju da reše probleme koje pojedinci imaju u okviru tog sistema koji je izgrađen kroz različite javne politike.“
Sa druge strane, ističe on, sama studentska lista je svoje vrednosti okrenula ka nekim univerzalnim vrednostima koje smatraju da ne funkcionišu u samom društvu i da zbog toga žele da stvore jednu vrstu društvenih promena koje bi bile korenite.
„Oni žele da svoju politiku pozicioniraju upravo u kontekstu svega onoga što su temeljne vrednosti jednog društva i da na taj način krenu da menjaju sistem za koji se zalažu i da izvedu transformaciju za koju smatraju da je neophodna.“
Insistiranje na velikom broju kontrolora
Studenti insistiraju na obezbeđivanju i edukaciji kontrolora, što Perišić ocenjuje kao važan deo pripreme.
„Znamo da su to i određene opozicione političke opcije radile u prethodnom periodu, ali vrlo često se dešavalo da u nekim manjim sredinama ili ne budu dovoljno edukovani pojedinci ili da čak određene političke opcije imaju problem i da pronađu ko bi predstavljao njihove interese na samom biračkom mestu,“ kaže Perišić koji prepoznaje ozbiljniji pristup studenata od onoga koji je imala opozicija ranije.
„Oni su fokusirani na to da na svakom biračkom mestu, a u Srbiji ih ima oko osam i po hiljada, budu predstavnici koji će zastupati njihove interese i da u potpunosti budu edukovani sa svim procesima koji treba da se ispune i sa svim eventualnim nepravilnostima koje mogu da se jave na biračkom mestu.“
M.P.
