Za dva dana u Socijalno-ekonomskom savetu (SES) počinju pregovori o visini minimalne zarade za 2025. godinu. Za sto će sesti predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Unije poslodavaca Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odnosno Vlade. Međutim, iako će za stolom sedeti i razgovarati malo ko veruje da će za tim stolom doći do dogovora.
Iskustvo prethodnih godina pokazuje da gotovo po pravilu visinu minimalca usvoji Vlada nakon „neuspešnih“ pregovora, kao i da ta cifra bude otprilike jednaka onoj koju je predložio predsednik države Aleksandar Vučić. To što on nema ingerencije po ovom pitanju uglavnom pokrije Siniša Mali kao ministar finansija.
Ove godine su sindikati preduhitrili Vučića i pre njega izneli svoje zahteve – predsedniku nije trebalo puno da iznese svoj predlog da se minimalac za sledeću godinu poveća pa par hiljada u ukupnom iznosu.
Aleksandar Vučić smatra da je zaposlenima koji žive od najniže zarade dovoljno da se minimalac sa sadašnjih 47.000 dinara poveća na 51 ili 52.000 dinara.
Vučićev minimalac je nedovoljan za preživljavanje
Podsećamo da se prema Zakonu o radu „pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici“.
Poslednja proračunata visina iznosa minimalne potrošačke korpe, koja je sama po sebi nedovoljna za pristojan život, za april tekuće godine je iznosila 53.000 dinara. Tako Vučićev minimalac ostaje nedovoljan da pokrije ni tu minimalnu potrošačku korpu, a s obzirom na rast cena kojem svedočimo svima je jasno da će do januara sledeće godine od kada će važiti novi iznos minimalca troškovi života biti još veći.
Sindikati traže više
Sindikati su godinama zahtevali da se, u skladu sa dogovorima u okviru SES-a, minimalna zarada izjednači sa iznosom minimalne potrošačke korpe. Ako se ostane na Vučićevim zahtevima to se ni sada neće desiti, a sve jedno je svima jasno da je, čak i da se dostigne iznos minimalne korpe – to nedevoljno.
Stoga su iz SSSS-a izneli zahtev da minimalac za sledeću godinu iznosi 60 odsto od prosečne potrošačke korpe (koja je za april iznosila 103.000 dinara), odnosno 61.858 dinara.
Predsednica „Nezavisnosti“, druge sindikalne centrale koja će učestvovati u pregovorima, Čedanka Andrić izjavila je 17. jula da će taj sindikat u pregovorima o minimalnoj ceni rada za 2025. tražiti da taj iznos premaši cenu minimalne potrošačke korpe i bude u skladu sa troškovima prosečne potrošačke korpe. Ona je takođe rekla i da će njen sindikat uskladiti pozicije sa kolegama iz SSSS-a.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), koja nema svoje mesto u SES-u, je iznela slične zahteve. Oni takođe smatraju da bi minimalac za 2025. godinu trebao da bude nešto veći od 61.000 dinara.
„ASNS smatra da umesto enormnih profita banaka i korporacija, konačno radnici treba da dobiju pravedeniji i to samo mali deo kolača koji su svojim radom odavno zaslužili, a prvi korak je utvrđivanje poštenog, realnog i održivog iznosa minimalne cene rada po radnom času i minimalnih zarada za 2025. godinu“, navodi se u njihovom saopštenju.
Koliko tačno ljudi prima minimalac kao redovnu zaradu nije poznato. Procene se kreću od 200 do 500 hiljada. Problem je u tome što prema Zakonu o radu minimalac ne bi smeo da bude pravilo, odnosno minimalna zarada ne bi trebala da bude ugovorena zarada pa se tako mnogi poslodavci snalaze tako što mizerno povećaju iznos minimalca kako bi mogli da tako zadovolje zakonske kriterijume.
Plata za život umesto minimalca
Na osnovu dostupnih podataka Centar za politike emancipacije (CPE) je u maju ove godine, čak 87% zaposlenih imalo platu manju od 140.000 dinara, a 76% manju od 110.000 dinara.
Ova organizacija već nekoliko godina zagovara koncept plate za život koja bi bila najniža zarada koja bi radnicama i radnicima i njihovim porodicama omogućila elementarno pristojan život. Prema poslednjih proračunima CPE-a plata za život bi trenutno iznosila 144.457 dinara.
Deklaraciju o plati za život koju je pokrenuo CPE su potpisale i četiri sindikalne centrale iz Srbije, međutim uoči ovogodišnjih pregovora o minimalcu su samo iz Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ podsetili na koncept plate za život.
„Sloga poziva učesnike u takozvanom Socijalno-ekonomskom savetu (SES) da prekinu razgovore o povećanju minimalne zarade na osnovu minimalne potrošačke korpe koju su najavili i insistira da se razmatranje zarada vodi isključivo na osnovu koncepta plate za neophodan, dostojanstven život, prakse koja se uspešno sprovodi u mnogim zemljama Evropske unije“, stoji u saopštenju „Sloge“.
Iz ovog sindikata kažu i da narod jasno vidi bahatost i rasipništvo novokomponovane političke elite i njenih saradnika iz poslovnog sektora. „Život na osnovu minimalne zarade, koji je samo dovoljan za preživljavanje, nije život dostojan čoveka“, poručuju iz „Sloge“.
M.M.
