Četiri miliona ljudi koji žive u svih osam aglomeracija i 13 gradova u Srbiji 2022. su disali prekomerno zagađen vazduh. Samo u 12 od 29 gradova sa preko 50.000 stanovnika postojao je monitoring koncentracije PM čestica u realnom vremenu.
Približno 80 opština ni na koji način nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha što znači da približno 1.500.000 stanovnika Srbije ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive, a samo 3 od 21 grada iz III kategorije kvaliteta vazduha (prekomerno zagađen vazduh) su imala usvojen Plan kvaliteta vazduha.
Zagađen vazduh izaziva 1 u 10 smrtnih slučajeva u Republici Srbiji – svaka deseta osoba umre od njega.
Ovo su samo neki od zaključaka Analize Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu sa pregledom sprovedenih aktivnosti iz Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom koju su izradili Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Društvo mladih istraživača iz Bora (DMI).
Kako se navodi u pratećem saopštenju, izveštaj se bavi temeljnom analizom podataka prikupljenih iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu, uz detaljno razmatranje važećeg zakonodavnog i regulatornog okvira namenjenog zaštiti vazduha. Izveštaj uključuje identifikaciju ključnih problema i procenu delotvornosti postojećih mera zaštite vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou. Zaključak je da dosadašnji napori pokazuju ograničene rezultate.
Najviše se umire od PM2.5 čestica koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva
Sagorevanje fosilnih goriva vodeći je izvor PM2.5 na otvorenom i najveći pojedinačni doprinos prevremenoj smrtnosti povezanoj sa zagađenjem vazduha u Republici Srbiji, sa 36% ukupnog broja prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem česticama PM2.5, navode izrađivači analize. Ugalj je sam odgovoran za 26% svih prevremenih smrti izazvanih česticama PM2.5.
Kada se posmatraju pojedinačni uzroci smrtnosti od zagađenog vazduha po dijagnozama, odnosno grupama bolesti, na prvom mestu se radi o hroničnoj opstruktivnoj plućnoj bolesti, zatim o dijabetesu, ishemijskoj bolesti srca, raku pluća, moždanom udaru, infekcijama donjih puteva za disanje i smrtima kod novorođenčadi, konstatuje se u saopštenju.
Budžet za zaštitu vazduha smanjen, ali se povećala operativna ulaganja
RERI, BOŠ i MDI javljaju da je budžet za zaštitu vazduha smanjen, ali da su se povećala ulaganja u operativni troškovi za zaštitu vazduha. „Značajan porast investicija ukazuje na pojačane napore i resurse usmerene ka smanjenju zagađenja vazduha, što može biti reakcija na rastući problem zagađenja ili rezultat novih regulatornih zahteva i političke volje“, navodi se.
U Boru došlo do povećanja koncentracije arsena i teških metala
„U međuvremenu, u Boru, u aprilu 2023. godine, došlo je do znatnog povećanja koncentracije arsena i teških metala, posebno kadmijuma, u vazduhu, nakon što su novi pogoni topionice bakra i fabrike sumporne kiseline Serbia Zijin Copper Ogranak TIR počeli sa probnim radom“, navodi se u saopštenju.
U Smederevu je situacija takođe alarmantna – u 2022. godini broj prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti emisije od 40µg/m3 za PM10 je bio 89 dana od 35 dana godišnje koliko je propisano zakonom. „Već krajem februara 2023. godine, u Valjevu je zabeležen maksimalan broj dana sa prekoračenjima srednjih dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica od 50 µg/m³, dostigavši ukupno 35 dana prekoračenja, što je maksimalan broj dozvoljen Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha za jednu kalendarsku godinu“, dodaje se.
Glavna preporuka istraživača je da Republika Srbija treba hitno da donese novi Zakon o zaštiti vazduha, koji integriše najbolje prakse iz direktiva EU i preporuke iz Globalnog vodiča za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije.
I.K.
