Referendumska atmosfera – kakva se u poslednje vreme viđa povodom bilo kojeg pitanja u državi – bila je prisutna pred odlučujuću utakmicu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo između selekcija Srbije i Albanije.
A scena na kojoj se odvijalo ovo referendumsko pitanje bila je, najblaže rečeno, neprijateljski nastrojena – iako su, barem na papiru, Orlovi bili zvanični domaćini.
Naime, utakmica se umesto na stadionu „Rajko Mitić“ u Beogradu igrala na „Dubočici“ u Leskovcu. Drugim rečima, umesto potencijalnih 50.000 navijača, odlukom državnog vrha spalo se na svega 6.000 pažljivo odabranih. Pored toga, samo raspoloženje javnosti pred utakmicu ovakvog značaja bilo je minimumu, te naboja gotovo da nije ni bilo.
Nacija koja itekako sebe smatra sportskom je, pred utakmicu u kojoj fudbalska reprezentacija sebi obezbeđuje vizu za Svetsko, bila ravnodušna. Da li zbog trenutne političke situacije u zemlji ili unapred poznatog rezultata, ili pak oba, ostaje pitanje.
No, bilo kako bilo, postavka pred utakmicu, odnosno odgovor na pitanje o Piksijevoj budućnosti, bila je jasna – pobeda ili nerešen rezultat kupili bi, verovatno, selektoru Stojkoviću barem još neko vreme na klupi reprezentacije. Poraz bi mu, pored gotovo sigurnog propuštanja Svetskog u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i Meksiku, uručio otkaz.
Sama nadoknada prvog poluvremena, nepotreban faul malo unutar polovine Orlova, tragikomična postavka srpskih igrača kod slobodnog udarca, Rej Manaj na drugu loptu hvata volej – gol za Albaniju. Rezultat koji je ostao do kraja utakmice.
Dragan Stojković Piksi, po mnogima najbolji jugoslovenski i srpski fudbaler svih vremena, izašao je posle utakmice na konferenciju za medije i saopštio javnosti da neće putovati sa timom na meč protiv Andore, te da nudi FSS-u svoju ostavku na mestu selektora.
Savez je 17. oktobra i zvanično prihvatio njegovu odluku – iako je, reklo bi se, ta odluka doneta mnogo pre prošlog petka, negde oko 83. minuta utakmice u Leskovcu kada su pažljivo izabrani srpski navijači počeli da skandiraju protiv Piksija.
Heroj nacije
Četiri godine na čelu A tima i u tom periodu odlazak na po jedno Svetsko i Evropsko prvenstvo, kao i izboreno mesto u A diviziji Lige nacija te i obezbeđen opstanak u istoj. Paradoksalno i kontraintuitivno trenutnom javnom mnjenju, Piksi je po rezultatima ubedljivo najbolji selektor u istoriji Srbije.
Međutim, rezultati su jedno, a opšti utisak sasvima drugo. Piksi je zvanično imenovan za selektora početkom marta 2021. godine, te su njegovi prvi rezultati na klupi Orlova itekako bili zadovoljavajući.
Štaviše, proslavljeni fudbaler je svojom harizmom i svojim autoritetom uneo optimizam o neslućenim visinama što igračima, što celoj naciji. Ceo taj honeymoon period krunisan je sada već čuvenoj „lisabonskoj noći“, odnosno pobedom Srbije protiv favorizovanog Portugala i direktnom plasmanu na Svetsko prvenstvo u Kataru.
Međutim, sve što je lepo kratko traje, pa tako i mit o neprikosnovenom Piksiju. Upravo su u Kataru kola krenula nizbrdo, te su loša izdanja reprezentacije na turniru prvi put probila sumnju u Piksijevo fudbalsko znanje. Posle 2022. rezultati su bili, uslovno rečeno, zadovoljavajući. Međutim, sama igra tima, kao i sveobuhvatna atmosfera oko reprezentacije, ni blizu.
I tako je bilo do subote, 11. oktobra, odnosno do ispostaviće sudbonosne utakmice protiv Albanije.
Srpski fudbal je, na svim nivoima, u velikom padu
Poledica u razgovoru za Mašinu ocenjuje da dok se Dragan Stojković na mestu selektora bavio trenerskim poslom – „to je i ličilo na nešto“.
„Onog trenutka kada je Piksi počeo da se bavi stvarima koje nisu u opisu njegovog posla, te mu je fokus sa reprezentacije malo zalutao, on je tada pogubio sve konce. Kada se vratimo unazad, njegova poslednja dobra utakmica kao selektor bila je upravo utakmica protiv Portugala. Od tada, odnosno od kraja 2021. godine te pre samog Svetskog prvenstva u Kataru, on je sve svoje resurse usmerio na kadriranju u Savezu. S druge strane, paralelno sa tim njegovim kadriranjem, krenuli su i određeni politički problemi u državi, te se on svojevoljno svrstao na stranu aktuelnog režima, odnosno na stranu Aleksandra Vučića. Što, naposletku, i ne treba da čudi, jer se radi o čoveku koji je svojevremeno podržao i Slobodana Miloševića. Od tog trenutka on je u javnosti izgubio kredibilitet, a kada se to jednom treneru dogodi onda kakve god rezultate pravio u suštini ne znači mnogo. Pored toga, vremenom je izgubio i odnose sa pojedinim igračima, među kojima su bili i oni najbolji koje Srbija ima da pruži. Naravno, rezultati su bili sve lošiji i lošiji, te je poraz od Albanije samo kap koja je prelila čašu“, objašnjava Poledica.
Sagovornik Mašine takođe dodaje da i svi dobri rezultati tokom Piksijeve ere na klupi Orlova nisu posledica njegovog dobrog rada, već individualnog kvaliteta srpskih igrača.
„Ako se opet vratimo malo unazad, svi naši najbolji igrači su tokom poslednjih nekoliko godina bili ili na vrhuncu ili su taman sazrevali. S druge strane, kada se pogledaju sve utakmice sa protivnicima sličnog renomea kao Srbija, odnosno utakmice u kojima je potrebno i malo trenerskog znanja, a ne samo pukog individualnog kvaliteta, u gotovo svakoj nije ostvaren povoljan rezultat po naš tim. Portugal i Austrija su, u tom smislu, izuzeci, a i u utakmici sa Austrijancima smo bili daleko inferiorniji tim“, rekao je Poledica.
Osvrćući se na trenutno stanje u FSS-u, Poledica ukazuje da je ta organizacija trenutno pod punom kontrolom političkih struktura, odnosno da je talac aktuelnog režima. Kako dodaje, takva situacija apsolutno nema nikakve veze sa savremenim fudbalom.
„Na svim nivoima smo u jako velikom padu. Istovremeno, druge selekcije iz okruženja te iz Evrope napreduju. I tu ne mislim samo na puke rezultate, jer kada pričamo o fudbalu rezultat je relativna stvar koja često ne prikazuje celokupnu sliku. U tom smislu, u srpskom fudbalu ne postoji proces, mi stalno nešto improvizujemo, a kriterijumi ne postoje. Jednostavno, sve kreće od Saveza, prvenstveno sam kult reprezentacije, ali je problem što niko više u Srbiji ne veruje toj organizaciji. Jer, ljudi vide da nema sistema, baze niti dugoročnog plana i sve se to zapostavlja zbog nekih sitnih interesa, a niko ne vodi računa o interesima reprezentativnog tima. I zato smo mi tu gde jesmo“, smatra Poledica.
Uzimajući sve gorepomenuto u obzir, sagovornik Mašine smatra da je potpuno irelevantno ko će preuzeti kormilo nacionalnog tima – jer, ponavlja, sistem ne postoji.
„Pa šta mislite, zašto Veljko Paunović, koji je bezbroj puta tokom godina pominjan kao budući selektor A tima, odbija da preuzme funkciju? Zato što je itekako inteligentan momak, što fudbalski, što životno, te shvata da ne bi mogao u normalnim uslovima da obavlja svoj posao. Zato, naposletku, i otišao iz srpskog fudbala, jer u istom ne vidi nikakvu perspektivu. I to je cela suština priče, za stvaranje jednog nacionalnog tima potrebno je vremena i poverenja, to je jedan dugoročan proces koji čine vešti ljudi. A toga u srpskom fudbalu, barem u ovom trenutku, nema“, zaklučuje Poledica.
M.B.
