Šetnja je ipak održana iako je trajala svega pola sata na kratkoj ruti od Upravnog suda do Tašmajdana. Atmosfera nekoliko dana pred šetnju je podsećala na rane dvehiljadite kada su Parade ponosa bile zabranjivane zbog, kako je tada navođeno, bezbedonosnog rizika za organizatore i okupljene. Ove godine je Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo okupljanje obe šetnje, i Europrajd šetnje i one koju su u znak protesta (protiv protesta) zakazali Antiglobalisti. MUP je saopštio da ne može da garantuje bezbednost učesnika „obe šetnje“, kao ni bezbednost drugih građana.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je u pisanoj formi izjavio da „u trenutnoj geopolitičkoj situaciji i tenzijama u regionu, besmisleni sukobi na ulicama Beograda otežali bi poziciju naše zemlje, ugrozili bezbednost učesnika šetnji, ali i drugih građana”.
U toku šetnje na ulicama su bile jake policijske snage, ali i veliki broj protivnika LGBT+ populacije. Neki spremniji za napad, neki sa ikonama i pogrdnim rečima. Incidenata je bilo, napade su trpeli učesnici i učesnice Europrajd šetnje i novinarske ekipe na terenu.
Nedeljama pre održavanja Europrajda u društvu je postojala pokazna vežba zbog čega je šetnja i dalje neophodan vid protesta za LGBT+ zajednicu. Upregnuta desnica sa izuzetnom podrškom Srpske pravoslavne crkve je pokazala kakav pritisak i dalje može da napravi – posebno kada imaju svoje u poslaničkim klupama.
Narodni poslanik Boško Obradović je zahtevao ne samo zabranu ovogodišnje šetnje, već i zabranu svih budućih „gej parada“. Poslanička grupa Dveri je takođe najavila predlog posebnog zakona kojim bi se zabranilo „promovisanje homoseksualne propagande maloletnim licima u narednih 100 godina“. U sklopu ovih planova, Dveri su već pokrenule kampanju za izmenu udžbenika iz biologije u kojima postoji ova „promocija“, rekli su.
Iako je Obradović najavio 100.000 ljudi na ulicama u porodičnoj šetnji i litijama ukoliko Europrajd šetnja bude održana, toga nije bilo. Obradović je porodičnu šetnju najavljivao kao protest najavljenoj Europrajd šetnji koja promoviše vrednosti koje ne podržava većinska Srbija. Ipak deluje da većinska Srbija zapravo nema ništa protiv šetnje jedne manjinske grupe koja se bori za svoja prava.
PR državnog vrha je svakako bio u standardnom maniru – i vuk sit i ovce na broju: i pored zabrane i jasnih izjava protiv održavanja Europrajd šetnje, pritisak iznutra i od strane stranih diplomata je bio dovoljno jak da nije bilo dileme da li će se šetnja održati ili ne. Premijerka Brnabić je čak otvorila konferenciju o ljudskim pravima, gde je izjavila da niko ne može da zabrani LGBT+ populaciji da šeta jer je to njihovo pravo, iako je u tom momentu zabrana već bila na snazi.
Tako je ovogodišnja šetnja, i pored svih kritika upućenih na račun organizacije koje su dolazile iz same zajednice, okupila oko 5.000 ljudi prema procenama organizatora, pripadnika i pripadnica LGBT+ populacije, stranih diplomata i gostiju ali i javnih ličnosti i aktivistkinja i aktivista koji su ove godine Prajd podržali svojim prisustvom.
Pre održavanja šetnje su na ulicama Beograda bile mnogobrojne litije i moleban koji je služio između ostalog i Patrijarh lično pozivajući okupljene da se mole „za svetinju braka, slogu i jedinstvo“ dok „nevidljive sile“ nameću „bogoprotivne i protivprirodne zajednice kao zamenu za brak i porodicu“. Možda je to ujedno i znak za vlast da se požuri sa donošenjem barem Zakona o istopolnim partnerstvima, ako ne sa potpunom legalizacijom tzv. gej brakova, makar da sve porodice koje postoje imaju tu privilegiju da se tako i zovu i pravne mehanizme da uživaju svoja prava.
Samo dan nakon šetnje, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je uputio apel kojim se zahteva da se poštuje Ustav i principi sekularnosti ali i ukine veronauka u državnim školama. Ova organizacija je navela da „Srpska pravoslavna crkva (SPC) kao izrazito netolerantna, grubo antidemokratska i ekstremno isključiva ne može i ne sme da vaspitava našu decu“, i da „bolje društvo počinje strogim odvajanjem crkve i religije od nauke i države“, prenosi N1.
„Poslednjih decenija na delu je značajno narušavanje principa sekularnosti, iako Ustav definiše Srbiju kao sekularnu državu, a crkve i verske zajednice su odvojene od države. Politizacija religije i SPC kao organizacije (klerikalizam) nameće obrasce homogenizacije identiteta u etno-konfesionalnim okvirima. Uvođenje veronauke u državne škole, političko delovanje crkve i crkvenih lica, ogroman uticaj na državnu politiku, velike novčane donacije koje država neopravdano i netransparentno daje verskim organizacijama, naročito SPC“, navodi se u saopštenju Odbora.
I.P.
