Od svog osnivanja 1967. godine, festival Bitef zauzima značajno mesto na umetničkoj festivalskoj sceni, kao prostor slobode i kritičkog duha koji spaja međunarodne perspektive. Uprkos prošlogodišnjoj cenzuri, umetnici i entuzijasti uspeli su da oforme gerilski bitef, odnosno ne-Bitef, čime su potvrdili da sam duh festivala nadilazi okvire institucije.
Učešće na ovogodišnjem Bitefu otkazali su portugalski kolektiv Teatro Praga sa predstavom „Audicija“, Slovensko narodno gledališče Nova Gorica sa predstavom „Anhovo“, italijanska trupa Motus sa „Diptihom Frankenštajn“, libanski koreograf i reditelj Ali Šahrur sa predstavom „When I saw the sea“ i argentinska rediteljka Marina Otero sa „Kill Me“. Britansko-nemački kolektiv Gob Squad odbio je poziv još pre zvaničnog objavljivanja programa.
Crnogorsko narodno pozorište (CNP) povuklo je sa selekcije predstavu „Predmet Medeja“, a u saopštenju navode kako su to učinili pre nego što je Centar za građansko obrazovanje (CGO) javno pozvao CNP da povuče predstavu.
Borisav Matić, pozorišni kritičar i dramaturg, podseća da je prošlogodišnji odbor Bitefa izvršio direktnu cenzuru programa tadašnjeg kustoskog tima u kome su bili Miloš Lolić, Ana Vujanović i on, a zbog ove cenzure institucionalni Bitef prvi put u 59 godina nije održan, ali je održana gerilska varijanta ovog festivala: ne-Bitef.
Problemi se nastavljaju i ove godine kada je gradska vlast postavila novi odbor u kome su „dva cenzora“ koji su takođe bili članovi prošlog odbora, objašnjava Matić.
„Taj novi saziv se nije suočio s problemom cenzure i represije kao prošle godine,“ govori Matić, ističući kako se oni nisu izvinili domaćoj i međunarodnoj kulturnoj sceni zbog akta represije koji se desio.
Matić se osvrće na samu suštinu festivala koju čini njen kritički nastrojen program i objašnjava kako upravo usled toga publika koja ide na festival smatra da je nedopustivo da jedan takav događaj služi održavanju iluzije normalnosti i iluziji kritičkog diskursa u Srbiji i da institucije daju legitimitet ovoj vlasti.
„Usudi se da se pobuniš“
Problem s kojim se suočavaju oni koji žele da Bitef zadrži svoju suštinu nije izolovan na srpskoj kulturnoj sceni.
„Na osnovu dešavanja sa Bitef-om, na osnovu dešavanja sa FEST-om i sa Oktobarskim salonom vidimo da gradska vlast i aparatčići koje je ona postavila u odbore ovih festivala misle da zapravo jedan cenzurisan program može da prođe i da bude izveden bez reakcije kulturne javnosti, odnosno da će oni putem ovih festivala moći da izigravaju iluziju normalnosti i nekog kritičkog diskursa,“ dodaje Matić.
Matić objašnjava kako je značajan deo filmskih umetnika pozvao na bojkot FEST-a, dok se značajan deo likovne scene i radnika Kulturnog centra Beograda buni protiv ovakvog upravljanja Oktobarskog salona.
„Represija je toliko brutalna u poslednjih godinu i po dana da scena ovo više neće da trpi. Tako da sa jedne strane imamo vrlo lošu situaciju. Imamo najveći negativni uticaj na kulturu od Drugog svetskog rata. Nikada nije bilo ovakvog prekida u kulturnom životu, da se brojne manifestacije ne dešavaju bar ne u svom institucionalnom obliku i da pod ovakvom represijom i cenzurom bude kultura, ali sa druge strane itekako imamo razloga i za optimizam i za nadu zato što vidimo da domaća javnost ne pristaje zapravo na ovu represiju.“
Mnoštvo otkazivanja i poruke podrške stranih trupa još jednom potvrđuju nekompromisni stav umetnika koji Bitef doživljavaju kao jedan zajednički prostor društvene kritike.
„Za neke od njih je Bitef bio presudan u karijerama,“ navodi Matić, „a sa druge strane i kada im nije toliko značio u karijernom razvoju, oni su itekako vrlo rado učestvovali na ovom festivalu zahvaljujući kulturnoj razmeni koja se dešavala i sa ovim regionom i za vreme Hladnog rata.“
Matić smatra da smo se našli u situaciji da međunarodne kolege brane festival kao da je njihov i time dokazuju da postoji front ljudi koji je spreman da brani festival čak i u ovakvim okolnostima.
„U tom smislu imamo itekako ponovo razloga za nadu zato što jedno kada dođe do političkih promena, mi imamo i kritičnu masu kulturnih radnika iz Srbije i iz inostranstva koji će ovaj festival obnoviti.“
Za Matića, Bitef je oduvek bio prostor u kome je moguće izvojevati slobodu na sceni. Iako je institucionalni gradski festival, Bitef je uvek podržavao alternativne i eksperimentalne umetničke izraze, a svoju srž zadržao je u formatu u kome je održan prošle godine.
Za značaj koji Bitef ima među mladima ilustrativna je reakcija na prošlogodišnji ne-Bitef, ali i širi domet koji je imala predstava „Proces Peliko“ koju je u video formatu na YouTube-u pogledalo preko 60 hiljada ljudi.
„Možda je i ta reakcija upravo najveći dokaz da itekako postoji interesovanje za Bitef kakav je postojao prethodnih decenija, a ne za Bitef u izmenjenoj formi u nekom cenzurisanom obliku,“ zaključuje on.
M.P.
