„Provod na Braču, Hvaru, Atini ili Bodrumu… Ništa od toga… Ovo je Kokin Brod, Zlatibor, Srbija. Živela Srbija! P.S. Ovde je i more najbolje”, naveo je Aleksandar Vučić u objavi na društvenim mrežama.
Na snimku se čuje kako ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović peva pesmu Vesne Zmijanac „Idem preko zemlje Srbije”.
Vučić i Đedović Handanović su već nekoliko dana u obilasku jugozapadne Srbije, a juče su bili u Novoj Varoši.
Mašina je obrnutom pretragom fotografija i korišćenjem veštačke inteligencije uspela da dođe do pretpostavke u kom su ugostiteljskom objektu sinoć boravili predstavnici vlasti.
U hipotetičkoj situaciji, ukoliko ste porodica iz Kragujevca, koju čine dve odrasle osobe i jedno dete od osam godina i planirate da provedete vikend u ovom objektu u Kokinom brodu, smeštaj bi vas ukupno koštao oko 20.000 dinara za dve noći.
Ako biste oba dana samo večerali u ovom restoranu i to skromnije – porciju meze za dve osobe, flašu kisele vode i flašu vina, to bi vas koštalo okvirno 4000, odnosno 8000 za oba dana, ne računajući druge obroke.
Gorivo, ukoliko vam auto nije veliki potrošač, moglo bi da vas košta oko 4000 dinara od Kragujevca do Kokinog broda i nazad.
Troškovi takvog vikenda na Zlatiboru, ne računajući bilo kakve posete i aktivnosti, iznosili bi ukupno, ugrubo govoreći, između 30 i 40 hiljada dinara.
Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pak, pokazuju da svaka sedma kuća u Srbiji nema dovoljno sredstava da sebi svakog drugog dana priušti meso, ribu ili njihovu vegeterijansku zamenu u obroku, a kamoli provod u restoranu na Zlatiboru.
Da otputuje na sedmodnevni odmor na Zlatibor ili bilo gde drugde van kuće ne može sebi da priušti trećina građana Srbije.
Mašina je već pisala o tome da 36,3 odsto građana Srbije živi u domaćinstvima koja ne mogu da priušte nedelju dana odmora van kuće, a da se građani zbog nekoliko dana predaha često i zadužuju ili plaćaju odmor na rate.
Iznenadni trošak od 29.000 dinara, koliko ne bi bilo dovoljno ni za jedan porodični vikend na Zlatiboru, ne bi mogla da podmiri, takođe, trećina domaćinstava u Srbiji.
Plata za život 154.740 dinara, a minimalna zarada ne pokriva ni polovinu toga
Dok polovina zaposlenih u Srbiji zarađuje 93000 dinara neto ili manje, koliko iznosi medijalna zarada, prema podacima RZS-a za maj ove godine, za podmirivanje celokupnih mesečnih troškova u domaćinstvu neophodno je, prema zvaničnim podacima, 110.000 dinara.
To je iznos koji obuhvata troškove hrane i pića, garderobu, komunalne i druge troškove, transport i druge aspekte svakodnevnog života.
Centar za politike emancipacije (CPE) objavio je danas novi obračun „plate za život”.
Prema podacima te organizacije, 154.740 dinara dovoljan je iznos plate, kojom je moguće pokriti osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica, onako kako minimalnu zaradu definišu Zakon o radu i standardi Međunarodne organizacije rada.
Iako se jaz između minimalne zarade i plate za život iz godine u godinu smanjuje, ocenjuje CPE, on i dalje ostaje veliki budući da minimalna zarada trenutno u proseku iznosi 65.000 dinara i pokriva samo 42 posto onoga što je, smatraju, dovoljno za iole dostojanstven život.
A 11: Siromaštvo u Srbiji normalizovano
Više od trećine stanovništva Srbije veoma teško ili teško sastavlja kraj sa krajem i preživljava od plate do plate, zvanični su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS, 2025), saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna pitanja A 11 povodom Svetskog dana siromaštva 9. avgusta.
Programska menadžerka A 11 Milica Marinković navela je nedavno za Mašinu, povodom tog datuma, da je skoro svaki peti građanin u Srbiji u riziku od siromaštva.
Čak 10,3 odsto domaćinstava u Srbiji kaže da veoma teško sastavlja kraj sa krajem, a još 20,9 odsto da to čini teško, podaci su RZS-a.
Čak 150000 građana Srbije prima novčanu socijalnu pomoć koja iznosi 12.536 dinara po pojedincu što, navode iz A11, nikako ne uspeva da olakša izlazak iz siromaštva – naprotiv.
Stanovanje u Srbiji je faktički, kažu iz ove organizacije, nepriuštivo prosečnoj osobi u Srbiji budući da svega 5,7 odsto domaćinstava tvrdi da nema problem da podmiri troškove stanovanja.
D.S.
