Treća na listi „Aleksandar Vučić-Ujedinjena Srbija“ Ana Brnabić i doskorašnja predsednica Narodne skuštine sinoć je na N1 u prvoj debati u okviru predizborne kampanje navela podatke o platama nastavnika i profesora.
Ona je poručila da je plata nastavnika 2012. godine bila 391 evro, a da će plata u decembru biti 1.030 evra.
„Plate profesora na fakultetima 2012. godine su bile oko 77.000 dinara, a u 2026. u decembru biće 191.000 dinara“, izjavila je Brnabić.
Docent Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu Vukašin Slavković za Mašinu kaže da finansijskog povećanja jeste bilo, ali da se on slaže sa izjavom rektorke Univerziteta umetnosti da se „parametri moraju posmatrati relativno, odnosno u vremenu kada su te plate isplaćivane i u odnosu na to šta je tada moglo da se kupi“.
„Plate jesu u nekoj meri porasle, ali to nije nikakav pokazatelj kako se država zapravo ophodi prema obrazovanju“, kaže Slavković.
On dalje navodi da su ulaganja u obrazovanje minimalna i da se fakulteti uglavnom snalaze iz sopstvenih sredstava.
„Kada pričamo o srednjim školama najslikovitiji primeri toga kako se aktuelna vlast odnosi prema obrazovanju jesu dešavanja po gimnazijama koje su od nacionalnog značaja, a to su Jovina gimnazija i Peta beogradska gimnazija“.
U Jovinoj gimnaziji je prema saopštenju roditelja učenika te škole otpušteno najmanje 54 profesora i stručnih saradnika sa Univerzitetom u Novom Sadu
Ovo je pokazala analiza koju su roditelji učenika Jovine gimnazije uradili upoređujući nastavni kadar koji je radio do septembra 2025. godine i onaj koji danas radi u ovoj školi. Za ogromnu većinu profesora i saradnika roditelji su, kako tvrde, dobili potvrdu da su otpušteni, suspendovani ili da im nije produženo angažovanje u školi.
Neki od pomenutih profesora su pre toga radili i više od 15 godina na određeno, a neki od saradnika su više od 20 godina predavali stručne predmete u specijalizovanim odeljenjima, navodi se u saopštenju.
Učenici Jovine gimnazije su više puta od početka nove školske godine organizovali proteste u znak podrške svojim profesorima.
Sa sličnim problemima se suočavaju i profesori Pete beogradske gimnazije. Nova školska godina je samo produbila već postojeće probleme kada je profesorka Milkica Prica dobila otkaz, a profesorka Violeta Kecman udaljena sa posla na tri meseca, o čemu smo detaljnije pisali na Mašini.
Fakulteti i Uredba 5/35
Zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu više od dva meseca ne primaju zarade, povodom čega je Uprava fakulteta podnela tužbu Upravnom sudu i krivičnu prijavu protiv ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića.
Naš sagovornik je iskoristio priliku da podrži kolege sa Filozofskog fakulteta u Nišu.
„Filozofski fakulteti su najveći simbol protesta i svih dešavanja u prethodne dve godine. Pored devastiranja Filozofskog fakulteta u Nišu, gde su ljudi praktično u egzistencijalnim problemima, imamo udar i na Filozofski fakultet u Beogradu i Novom Sadu, gde su otpušteni profesori. Očigledno je da se vlast najviše boji pobune koja se javlja na društvenim fakultetima, gde se ideja za pobunu i rađa“.
Slavković se dotakao i Uredbe 5/35 kada je Vlada početkom 2025. godine smanjila vreme za istraživački rad sa 20 na 5 sati nedeljno, dok je udeo nastave povećan na 35 sati. Ova Uredba je ukinuta tek nakon više od godinu dana.
Slavković ocenjuje da su nastavni i naučni rad neodvojivi i da je nauka potpuno zanemarena.
„Veliki broj ljudi sa Studentske liste dolazi upravo iz akademskih zajednica. Vlada je prošle godine usvojila Uredbu 5/35 čime je nama pratkično uskraćeno vreme za naučni rad. Osim smanjenih ulaganja u same univerzitete, srednje škole i opšte obrazovanje, nauka je potpuno skrajnuta i to je na videlo izašlo tek u slučaju ove Uredbe kada su ljudi imali probleme i na evropskim, odnosno međunarodnim projektima, jer su morali da prijave manje radno vreme“, kaže docent.
On navodi da su još pre pada nadstrešnice raspisani brojni konkursi i da nijeda nije sproveden do kraja.
„Poslednji konkurs za Program Ideje za naučne projekte na nivou države, nikada nije sproveden do kraja. Projekat je u drugom krugu obustavljen i sredstva su preusmerena na EXPO, i ovo je najslikovitiji primer kako se vlast odnosi prema nauci, a naučni deo je podjednako zastupljen kao i obrazovni na univerzitetima“, tvrdi Slavković.
Srbija zauzela 51. mesto na PISA istraživanju
PISA testovi za 2025. godinu su pokazali da oko polovine učenika Srbije ne dostiže prag funkcionalne pismenosti u oblasti matematike, čitalačke pismesnosti i prirodnih nauka, od čega je udeo u matematici veći od 50 odsto.
Ovaj rezultat je znatno lošiji u odnosu na prethodni ciklus testiranja 2022. godine.
Slavković navodi da su ovi rezultati zabrinjavajući i da su PISA testovi pokazali da „padamo na najnižim i najjednostavnijim sekcijama ili segmentima tog testa, a to su osnovne računske operacije i elementarno čitanje“.
„Iz Akademske zajednice smo apelovali da mora da se radi na angažovanju nastavnika i popularizaciji osnovnih naučnih disciplina. Imamo problem sa upisivanjem pedagoških smerova, odnosno Učiteljskih fakulteta. Često se dešava da nedostatak kadra bude presudan u nekoj školi“.
Slavković ocenjuje da je očigledno da vlast ne daje iskrenu podršku obrazovanju.
„Očigledno da vlast, iako ona priča da finansijski pomaže i ulaže, ne daje onu iskrenu i potpunu podršku obrazovanju, što je prirodno za neke autokratske sisteme. Oni sigurno ne rade na prosvetljivanju naroda, nego na njegovom zaglupljivanju kako bi što duže ostali na vlasti i mogli narodom da upravljaju. Slike sa PISA testova, stanja sa nastavnim kadrom u osnovnim i srednjim školama su zapravo slika ovih 14 godina vlasti SNS-a“, zaključuje Slavković.
K.Đ.
