Viši sud u Beogradu je doneo presudu protiv diskriminacije na osnovu sindikalne pripadnosti.
Sud je doneo ovu presudu početkom novembra na osnovu tužbe koju je 2012. godine sindikat Evrovozač pokrenuo protiv Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP). Prema našim saznanjima ovo je prva presuda u Srbiji koja je kao osnov diskriminacije prepoznala sindikalnu pripadnost i aktivnost radnika.
Prema rečima našeg sagovornika Jovana Maljevića, predsednika sindikata Evrovozač:
Rukovodstvu GSP-a se nije dopalo to što smo pokušali da izgradimo drugačiji sindikat, članarina je bila simbolična, samo jedan dinar mesečno, za petnaest dana smo napravili reprezentativan sindikat i počeli da se borimo. Onda je krenula represija nad radnicima, našim članovima. U GSP-u postoji dvadeset četiri sindikata i ni jednom se nije dešavalo da bude pod tolikim pritiscima i to direktno od rukovodioca.
Iako je ovaj sindikat u više navrata protestovao zbog štetnih poslova njihovog preduzeća, stvarni problemi počinju 2011. godine kada su se usprotivili najavljenom ulasku Bus plus sistema u gradski saobraćaj:
Bili smo protiv uvođenja Bus plus sistema u naša vozila i to je bio jedan od razloga zbog kojih su nas šikanirali i maltetretirali. ‒ rekao je Maljević.
Ove navode potvrđuje i presuda u kojoj se zaključuje da su postojala selektivna premeštanja zaposlenih sa jednog na drugo radno mesto i u različite pogone, često veoma udaljene od mesta stanovanja, te da se ta selektivnost odnosila upravo na članove sindikata Evrovozač. Ujedno, kako se navodi u optužnici, na selektivno i šikanozno postupanje poslodavca ukazuje premeštanje zaposlenih sa poslova vozača na poslove kontrolora iako je u svim pogonima postojao konstantan manjak vozača. Presuda je utvrdila da je isključivo članovima sindikata raspored nekad menjan čak i na dnevnom nivou, kao i da je generalni direktor preduzeća lično izdao nalog za premeštaj predsednika sindikata Jovana Maljevića iz pogona „Karaburma“ u pogon „Zemun“.
Maljević je godinama radio baš u pogonu „Karaburma“, a premeštaj je dobio tek nakon što je osnovan sindikat Evrovozač. U trenutku premeštanja sindikat na čijem je čelu u pogonu „Karaburma“ je imao četiri stotina članova, dok je u „Zemunu“ imao svega dvadeset i četiri.
Zastupnica sindikata Evrovozač u ovom procesu, advokatica Kristina Todorović iz Komiteta pravnika za ljudska prava za Mašinu kaže da je na prvom mestu pravni osnov za ovakvu presudu Ustav ali i Zakon o zabrani diskriminacije, koji, prema Todorović, propisuje kako različite oblike diskriminacije, tako i postupak za sudsku zaštitu od diskriminatorskog postupanja.
Pored toga, pravni osnov čine i potvrđeni međunarodni ugovori, koji u skladu sa Ustavom, čine sastavni deo domaćeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju. U konkretnom slučaju to su: evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava. ‒ rekla je Todorović.
Na naše pitanje o tome kakav efekat po sindikalno organizovanje može imati ovakva presuda, Todorović kaže:
Moja iskrena nada je da će ova presuda imati za rezultat upravo kvalitetniji odnos prema članovima sindikata. Materijalna šteta nam nije ni bila cilj prilikom podnošenja tužbe, već samo potreba da se zaštite i ne sankcionišu zaposleni koji vode drugačiju politiku od ostalih zaposlenih, rukovodstva firme, poslodavca. U samoj suštini je potreba da se zaštiti pravo na sindikalno organizovanje i udruživanje, dakle, slobodno vršenje sindikalnih prava.
Da podsetimo, Bus plus sistem naplate javnog prevoza u Beogradu je započeo sa radom 2012. godine a njegovo uvođenje predstavlja najznačajnije privatno-javno partnerstvo koje je u oblasti saobraćaja sproveo grad Beograd. Pojavom Bus plusa je višestruko oštećeno već posrnulo javno gradsko saobraćajno preduzeće čiji udeo u gradskom prevozu nastavlja da opada, a time i zarada ove firme. Ujedno je opao i kvalitet javnog prevoza, dok je cena porasla a sukobi sa kontrolorima postali svakodnevnica. Situacija je dodatno zaoštrena angažovanjem gradske komunalne policije da represivnim merama štiti interese privatne kompanije koja stoji iza Bus plus sistema.
