Ne davimo Beograd i Institut za urbane politike tuže zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića

Predstavnici inicijative Ne davimo Beograd i direktorka Instituta za urbane politike su na konferenciji za štampu održanoj danas u 11 časova rekli da su podneli tužbu protiv zamenika gradonačelnika Gorana Vesića.

Predstavnici inicijative Ne davimo Beograd i direktorka Instituta za urbane politike su na konferenciji za štampu održanoj danas u 11 časova rekli da su podneli tužbu protiv zamenika gradonačelnika Gorana Vesića.

Usvojene promene Krivičnog zakona. Uvedena doživotna kazna zatvora

Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune Krivičnog zakonika kojima se uvodi doživotna kazna zatvora bez uslovnog otpusta za silovatelje i ubice dece, trudnica i nemoćnih osoba. Incijativa za ovakve izmene je potekla od Fondacije „Tijana Jurić“, koju je potpisima podržalo 160.000 građana.

Firer oslobođen optužbi

Apelacioni sud u Novom Sadu je šestog marta preinačio odluku Višeg suda, kojom je Goran Davidović zvani Firer osuđen na godinu dana zatvora, nakon jedanaest godina sudskog postupka.

Štrajk glađu sindikalnog poverenika ispred Apelacionog suda

Glavni poverenik sindikata „Nezavisnost“ u EPS-u, Dragoslav Ljubičić, juče je započeo štrajk glađu ispred Apelacionog suda u Beogradu. Do protesta je došlo usled dugogodišnjeg ne rešavanja tužbi radnika Elektroprivrede Srbije, koji zahtevaju isplatu zarada na osnovu smenskog rada.

Šta radi policija na deložacijama

Iako je organizovani otpor deložacijama primetan, prisustvo policije često odnese prevagu na stranu izvršitelja i posledičnog iseljenja ljudi iz njihovih domova. Nije lako zaobići niz moralnih pitanja za ljude u uniformama koji sprečavaju zaštitu socijalno ugroženog stanovništva, međutim potrebno je imati u vidu zakonske okvire koji policijsku silu stavljaju na stranu privatnih interesa.

Besplatna pravna pomoć za radna prava

Da su radna prava zaposlenih u Srbiji drastično ugrožena više nije novost. Važeći Zakon o radu, usvojen 2014. godine, ključni je dokument koji legitimiše nizak stepen zaštite radnika i mogućnosti ostvarivanja prava koja proizlaze iz radnog odnosa. Da stvar bude teža, izmene u pravnom sistemu dovele su do toga da je radnicima često gotovo nemoguće sudsko ostvarivanje prava.

Jedan sindikat manje, dva investitora više

Najavljeni pa otkazani štrajk zaposlenih u pravosuđu, pokazao je slabu pregovaračku moć sindikata usled artikulacije isključivo partikularnih zahteva, ali i zahvaljujući posledicama dugogodišnje reforme pravosuđa. Ono što je učinio vidiljivim jesu posledice uvođenja institucija privatnog izvšitelja i notara po pitanju slabljenja radničke borbe unutar ovog sektora, kao i činjenicu da se čitavo pravosuđe instrumentalizuje za potrebe bolje poslovne i investicione klime.

Javni sektor: s druge strane statistike

Sistematičnim predstavljanjem javnog sektora kao glomaznog i neefikasnog uspešno su skrivani podaci kako o potrebi za više zaposlenih u zdravstvu, sudstvu i prosveti tako i o tome da je njihov broj ispod evropskog proseka. Realne posledice programa racionalizacije neće biti nova radna mesta već dalje urušavanje javnog sektora, što će za veliki broj građana značiti težu dostopnost, slabiji kvalitet i veću cenu usluga.

Vrati pa se klati: o dužničkom ropstvu

Uvođenjem institucije privatnog izvršitelja, nakon što je prethodno uvedena institucija notara, vlasti nastavljaju sa praksom deregulacije sistema pravosuđa, odnosno smanjivanjem uloge države kao posrednika zakona. Tako se sada odnos potražioca, dužnika i uterivača prepušta tržišnoj (ne)regulaciji, što će za posledicu imati privilegovanje i jačanje društveno-ekonomskih pozicija onih malobrojnih (potražioca) koji već imaju novac a deprivilegovanje većine populacije – bilo da su u svojstvu potražioca ili dužnika – koja već živi loše.