Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 30. jul je ustanovljen kao Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju skretanja globalne pažnje javnosti na sveprisutnost ovog problema. Jedno od merila uspešnosti ove borbe i kvaliteta sistemskog odgovora na problem trgovine ljudima jeste i ostvarenje prava žrtava trgovine ljudima u pravosudnom sistemu, toj poslednjoj instanci pravde kojoj se žrtve obraćaju, navode iz Astre u pisanom saopštenju.
„Astra već 12 godina unazad radi analizu sudskih presuda za krivično delo trgovine ljudima, i srodna krivična dela, kao što su posredovanje u vršenju prostitucije i trgovina decom radi usvojenja“ poručuju iz ove organizacije.
Iz Astre navode da je osnovni cilj analize objektivno sagledavanje stepena ostvarenosti i poštovanja zaštite i prava žrtava u sudskom postupku, ali i poboljšanje ukupnog sistemskog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima i podršci žrtvama trgovine ljudima.
„Na našu veliku žalost, posle više od decenije analiziranja, ne preostaje nam ništa drugo nego da konstatujemo da su neki od najčešćih propusta u radu sudova i ostvarenju pravde za žrtve trgovine ljudima, konstantnim ponavljanjem, prerasli u hronične/ukorenjene „boljke“.“
Glavna zapažanja ove organizacije o, kako navode, ustaljenim negativnim sudskim praksama u ovoj oblasti zasnivaju se na izricanju kazni u visini zakonskog minimuma, klasifikaciji krivičnih dela u lakša dela, i slično.
Većina kazni za krivično delo trgovina ljudima iznosi 3 do 5 godina. U 2022. kazne u visini od 3-5 godina nisu izricane, a u 80% slučajeva izrečena je kazna u trajanju ispod 3 godine, navode iz Astre.
U saopštenju se takođe navodi da se krivična dela u startu sve češće klasifikuju kao posredovanje u vršenju prostitucije iz čl.184 KZ, a sve ređe kao krivično delo trgovina ljudima iz čl. 388 KZ (procenat okrivljenih za delo iz čl.184 KZ – Ovo automatski znači niže kazne za sve veći broj počinilaca.
Porast udela seksualne eksploatacije u trgovini ljudima (60% u 2018, 82% u 2019, 100% u 2020. godini, 92% u 2021. godini i 100% u 2022. godini s tim da se u 2022. godini u 25% slučajeva radi o kombinaciji seksualne i pridružene radne eksploatacije), kažu iz Astre i dodaju „ovde se opravdano otvara još jedno pitanje − šta je sa ostalim vidovima trgovine ljudima, a naročito šta je sa radnom eksploatacijom koja je globalni trend i oblik trgovine koji se i u zvaničnoj i u sivoj ekonomiji javlja sve češće, a odnosi se na žene, muškarce i decu.“
Astra navodi da su oštećene većinom žene i devojčice (2018−86%, 2019−97%, 2020−100%, 2021–100%, 2022 −100%), te da preovlađuju presude donete prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela što dovodi do toga da potencijalne žrtve ne dobijaju status oštećenih lica, što ih čini „nevidljivim učesnicima“, jer im je uskraćeno pravo učešća u postupku i ne mogu ni na koji način uticati na tok i sadržinu sporazuma, pa i ostvarivanje svojih prava.
Status posebno osetljivog svedoka se i dalje vrlo retko dodeljuje, čak i kada su oštećeni/ne deca − samo 1 oštećeno lice je dobilo status posebno osetljivog svedoka u 2022. u sudskim procesima vezanim za krivično delo trgovina ljudima, dok u ostalim slučajevima nema podataka, upozorava Astra.
Velikih pomaka u sudskoj praksi nema kažu iz Astre, uprkos brojnim skupovima stručnjaka, edukacijama, analizama i izveštajima:
„Ipak, dok žrtve čekaju to „bolje“, ostaju nam otvorena pitanja: Kakvu poruku mi kao društvo šaljemo, ako za jedno od najtežih krivičnih dela, čiji su počinioci spremni da radi profita u potpunosti devastiraju jednu osobu ili više njih, propisujemo minimalne kazne? Ako institucije ignorišu pozive da rade svoj posao u slučajevima masovne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije? Ako ne dodeljujemo statuse posebno osetljivog svedoka, a 50% oštećenih su nam deca? Ako otežavamo proces dodele kompenzacije žrtvama? Ako više verujemo počiniocu nego žrtvi? I na kraju, šta sve to govori o nama, društvu i državi?“ zaključuje se.
I.P.