Kako je došlo do toga da ne znamo termine javne rasprave o izmenama zakona o pravosuđu?
Vlasti su do sada javne rasprave zakazivale za termine kada su građani i javnost zauzeti drugim temama – na primer, za vreme praznika – ali skrivanje termina i mesta održavanja je presedan, kaže za Mašinu narodna poslanica iz Zeleno-levog kluba, Jelena Jerinić.
„Ovo je prvi put da na e-konsultacijama stoje gradovi i možda datumi održavanja, ali ne i mesto i vreme okruglog stola, kako je do sada bio običaj“, konstatuje.
I sami poslanici su o mestu i vremenu održavanja javne rasprave saznali preko aktera iz civilnog sektora, a oni tako što su više puta pisali nadležnima. Narodni poslanik Robert Kozma iz Zeleno-levog kluba dva puta je adresirao ovo pitanje na zasedanju republičke skupštine 26. decembra. Predsednik parlamenta i vladajuća većina „su to potpuno izignorisali“, rezignirana je Jerinić.
A menja se nekoliko zakona: Nacrt zakona o Visokom savetu tužilaštva, Nacrt zakona o Visokom savetu sudstva, Nacrt zakona o javnom tužilaštvu, Nacrt zakona o sudijama, Nacrt zakona o uređenju sudova. Osnovna primedbe Zeleno-levog poslaničkog kluba – Ne davimo Beograd – Moramo je da ti zakoni uopšte ne otklanjaju politički uticaj na pravosuđe, nego ga „održavaju taman toliko koliko je vlastima potrebno“, a da se u tužilaštvu politička kontrola zadržava u potpunosti.
Rastući politički uticaj u tužilaštvu predmet je ozbiljne kritike međunarodnih i domaćih aktera već godinama. Kako je u oktobru 2021. konstatovala profesorka Vesna Rakić Vodinelić:
„Stanje javnog tužilaštva je avangarda katastrofe pravosuđa u Srbiji u celosti. Tužilaštvo sprečava progon počinilaca krivičnih dela ako su oni delovi vlasti ili bliski vlasti, a sa druge strane proganja političke protivnike sa obrazloženjem da su oni kriminalci“.
„Mi smo u fazi u kojoj sistem svesno zataškava kriminalne aktivnosti predstavnika vlasti“, rekao je tada Rodoljub Šabić. Ove izjave izneli su na konferenciji za medije povodom tada održanog Protesta protiv državnog kriminala, na koji su pozvali Ne davimo Beograd, Otvorena građanska platforma Akcija, Aleksandar Jovanović Ćuta, Izbor za našu opštinu i Politička platforma Solidarnost.
Poslanici će danas moći da uđu na javnu raspravu jer ih na to ovlašćuje status. Za građane koji za rasprave nisu znali, pa nisu ni mogli da se na njih prijave, ta mogućnost ne postoji.
Prva vest na sajtu Ministarstva pravde nije reforma pravosuđa, nego „Bestidna zabrana patrijarhu Pavlu da poseti Pećku patrijaršiju“. Naići ćete i na naslov „Uspešna saradnja Ministarstva pravde i Komore javnih izvršitelja“, pa tek onda na „Nove pohvale za Srbiju u procesu izrade nacrta pravosudnih zakona“, naslov koji barem upozorava na to da je reforma pravosuđa u toku.
„Nacrti su objavljeni 12. septembra, tek kad su poslati Venecijanskoj komisiji. Ja sam u avgustu postavila poslaničko pitanje Maji Popović kada će oni biti objavljeni i da li će građani Srbije za zakone saznavati od Venecijanske komisije. Nikada mi nije odgovorila“, naglašava Jerinić.
Jerinić nije dobila odgovor ni na pitanje kada će biti objavljen prevod odgovora Venecijanske komisije. Ovo je naročito važno zbog toga što je Ministarstvo, kako ocenjuje poslanica, pogrešno predstavilo odgovor Venecijanske komisije.
Naime, na sajtu stoji da „Venecijanska komisija je na 133. plenarnoj sednici usvojila pozitivno mišljenje na dostavljene nacrte Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva“. Jerinić skreće pažnju na to da Venecijanska komisija uopšte ne daje uopštena pozitivna (ni negativna) mišljenja, već kritike i primedbe na konkretne zakonske predloge. U ovom slučaju se ranije posebno osvrnula na probleme u nacrtima zakona o sudovima, u vezi sa tim što će političke stranke moći da utiču na izbor sudija.
„Venecijanska komisija ustvari ocenjuje da li su neki nacrti u skladu sa vrlo široko postavljenim evropskim standardima, tako da ne može da kaže ‚ovo ne može da prođe‘, nego najviše da u nekim slučajevima izrazi zabrinutost“, pojašnjava Jerinić.
I.K.
