David protiv Golijata – Sindikalna pobeda radnika Amazona kao podstrek radnicima širom Amerike

Osnivanje sindikata u magacinima jedne od najvećih kompanija na svetu koja je godinama uspešno sprečavala radničko organizovanje predstavlja jednu od najznačajnijih pobeda radničkog pokreta poslednjih godina. O organizovanju u kompaniji Amazon tokom 2022. godine za Mašinu piše Dragana Mrvoš.

Majice sa logoom sindikata radnika Amazona

Kompanija Amazon je druga po broju zaposlenih u SAD i u osnovi se bavi onlajn trgovinom od „a“ do „z“, kako prikazuje i logo kompanije upućujući na raznovrsnost i sveobuhvatnost proizvoda i trgovine putem Amazona. Uprkos kritikama zbog loših uslova rada, niskih dnevnica, prekomernog nadzora i kontrole, zdravstvenih problema radnika i radnica, kompanija nastavlja da uvećava bruto profit, definisan kao dobit nakon odbijanja varijabilnih troškova povezanih sa proizvodnjom i prodajom proizvoda ili pružanjem usluga.

Nešto preciznije, Amazon je prema izveštaju Amazon Gross Profit 2010-2022 imao bruto dobit za treći kvartal tekuće godine od 56.833 milijardi dolara, što je povećanje od 18,69% u odnosu na prethodnu godinu, dok je bruto dobit za 2021. iznosila 197.478 milijardi dolara, što je povećanje od 29,28% u odnosu na 2020.

Kako su mnogi tokom pandemije korona virusom masovno kupovali proizvode preko interneta, nastupila je najprofitabilnija era u istoriji Amazona. Kompanija je za dve godine udvostručila radnu snagu a dobitke usmerila ka širenju i pronalaženju novih mogućnosti za uvećanje profita. Međutim, rast Amazona je tokom 2022. usporio na najnižu stopu u dve decenije. Kompanija se suočila sa visokim troškovima zbog odluka o prekomernom ulaganju i brzom širenju, dok su promene u kupovnim navikama i visoka inflacija u SAD smanjile prodaju. Kao reakcija na takve trendove Amazon je između ostalog smanjio i broj zaposlenih za skoro 80.000 ljudi.

Istovremeno sa povećanjem pritiska na zaposlene Amazona, nastupila je jedna od najvećih pobeda za radnike koja se poredi sa istorijskim uspehom radnika Dženeral Motorsa tokom sedećeg štrajka u Flintu 1936-1937. Kao što su se tadašnji članovi sindikata ujedinjenih radnika automobilske industrije, iscrpljeni zahtevima industrije zaoštrenih i velikom depresijom iz 1929. uspešno suprotstavili najprofitabilnijem proizvođaču automobila u zemlji, radnici Amazona u JFK8 logističkom centru na Stejten Ajlendu ušli su u istoriju glasanjem za formiranje prvog sindikata u istoriji kompanije Amazon u SAD-u 1. aprila 2022. Zahtevi sindikata Amazona (Amazon Labor Union, ALU) su bolje plate, beneficije i uslovi rada.

Snimak ekrana: “Amazon Did Everything It Could to Bust the Staten Island Union. They Overcame It All.” Izvor: The Interept / YouTube

Kako je tekla borba radnika(ca) Amazona za osnivanje sindikata?

Amazon ima otpor prema sindikatima od samog osnivanja kompanije smatrajući ih preprekom za fleksibilnost svog poslovanja i efikasnost rada. S druge strane, radnici/e zbog neadekvatnih plata, uskraćivanja godišnjeg odmora i opravdanog odsustva, stroge kontrole i stresa povezanog sa digitalnim nadzorom smatraju sindikat neophodnim za unapređenje svog položaja.

Sindikalna kampanja je po rečima samih organizatora počela sa „dva stola, dve stolice i šatorom“ oslanjajući se na onlajn prikupljanje sredstava. Upadljiv kontrast u moći između radnika i kompanije odmah je izazvao sumnje i osporavanje svakog pokušaja samostalnog sindikalnog organizovanja. Zaista, Amazon ne samo da ima uticaj na najmoćnije poslovne lobije u zemlji, već je kako se saznaje prema prijavljenim podacima plaćao spoljne konsultante i do 3.200 dolara dnevno za antisindikalne govore i aktivnosti uoči sindikalnih izbora, potrošivši otprilike 4,3 miliona dolara samo na konsultante koji su odvraćali radnike/ce od sindikalnog organizovanja.

Kao što detaljnije objašnjava izveštaj „Strah na poslu” Instituta za ekonomsku politiku, neke od taktika za odvraćanje podrške sindikatima uključivale su primoravanje zaposlenih da prisustvuju antisindikalnim sastancima na kojima prosindikalni radnici nemaju pravo da iznose alternativne stavove i mogu biti otpušteni na licu mesta ako postavljaju kritička pitanja, zatim oblepljivanje radnog mesta antisindikalnim posterima i banerima i uskraćivanje pristupa glasilima onim zaposlenima koji se zalažu za sindikate. Uprkos svemu, organizovanje radnika Amazona je rezultiralo statusom samostalnog sindikata za 8.325 zaposlenih u JFK8 logističkom centru.

Mimo deljenja besplatne hrane radnicima/cama i prikupljanja podrške putem društvenih mreža (što rade i ostali sindikati), sindikalni organizatori u Amazonu su tokom kampanje bili veoma aktivni kako na poslu, tako i van posla. Recimo, deo zaposlenih je kroz grupne poruke koordinisao svoje smene kako bi osigurali da je neko od njih stalno prisutan na radnom mestu i da redovno šalje ažurirane vesti, pre svega o anti-sindikalnim aktivnostima kompanije. Amazonovi konsultanti su ubeđivali radnike da će morati da plaćaju stotine dolara kao članarinu ako dođe do osnivanja sindikata. Sindikalni organizatori su opovrgavali takve laži i van kompanije zajedno sa volonterima i političarima poput senatora Bernija Sandersa organizovali skupove podrške sindikatu.

Druga važna odlika borbe u Amazonu je što su sindikalni predstavnici bili radnici/ce sa dužim radnim stažom u kompaniji i oni koju su uživali ugled i poštovanje među kolegama. Prema rečima jedne organizatorke, Kristijan Smols, vođa sindikalne kampanje na Stejten Ajlendu i trenutni predsednik ALU, je stekao poverenje kolega i koleginica u Amazonu jer je brinuo o pravima ljudi sa kojima je radio u istoimenoj kompaniji od 2015. do otpuštanja 2020. godine.

Treća odlika sindikalne borbe radnika/ca Amazona je korišćenje pravnih sredstava i podnošenje tužbi protiv kompanije. Pravna borba je rezultitala i garancijom prava da svoje akcije mogu da organizuju u prostorijima kompanije. Radnici/ce su delili i sindikalne majice i kako je sve veći broj ljudi počeo da ih nosi druge kolege i koleginice su počele da primećuju veliku podršku sindikatu, pa da se i sami priključivali kampanji i glasaju za osnivanje ALU. Amazon je neuspešno osporavao rezultate izbora u sindikatu, nastavljajući da čini sve što može da poništi i razbije radničko organizovanje i zaustavi zamah koji prizilazi iz pobede radnika u JFK8 kao što navodi profesorka Rebeka Givan sa Rutgers Univerziteta.

I drugi poslodavci nastavljaju da podrivaju federalni zakon o radu uskraćujući radnicima pravo glasa i sindikalno udruživanje kombinacijom zastrašivanja i rasprostranjenog kršenja zakona. S tim u vezi je i simbolička vrednost pobede radnika Amazon izuzetna i pruža podstrek sindikalnom organizovanju širom sveta.

Kristijan Smols, predsednik Sindikata radnika Amazona
Kristijan Smols, predsednik Sindikata radnika Amazona; Foto: Legoktm / Wikimedia Commons

Prema novijem Gallup istraživanju, podrška sindikatima među Amerikancima je u trendu rasta poslednjih godina i na najvišoj stopi u više od pola veka. Već spomenuti Kristijan Smols navodi da postoji ogromno interesovanje za članstvo u sindikatima među radnicima na dodatnih stotinu Amazon lokacija. Mimo ove kompanije, radnici/e kompanije Apple takođe teže da postanu deo sindikata u Njujorku, Atlanti, Merilandu, kao i zaposleni u Trader Joe’s u Masačusetsu. Počevši sa jednom poslovnicom u Bafalu danas je preko 250 Starbaks kafeterija sindikalizovano ponajviše tokom 2021. i 2022. godine.

Izuzetna kampanja je počela i među studentima dodiplomskih i post-diplomskih studija koji rade na univerzitetima širom Amerike. Democracy Now izveštava o najmasovnijem štrajku u visokom obrazovanju u Američkoj istoriji. Oko 48.000 akademskih radnika sa svih deset kampusa sa Univerziteta Kalifornija je u štrajku pokušavajući da izbore platu koja pokriva osnovne troškove života, produžetak porodičnog odsustva i bolje beneficije za podizanje dece.

I u ovoj borbi, kao što navodi vođa sindikata i student doktorskih studija sa UCLA, Enrike Olivares Pesante, važno je postati deo radničkog pokreta i priključiti se sindikatu. Isti sagovornik recimo navodi da većina asistenata u nastavi ima godišnju platu 24.000 dolara, dok mesečnu kiriju za stan na univerzitetskom kampusu u Los Anđelesu plaćaju 1.600 dolara. Većina njihove zarade dakle ide nazad u ruke univerziteta koji i kao stanodavac ubira veliki profit na uštrb studenata.

Teškoće studenata i u drugim državama SAD su višestruke, a sindikalno organizovanje im omogućava da se zajedno bore sa problemima nepodnošljivo visoke kirije za smeštaj, dugovima za školarinu, neadekvatnom zaštitom i platom. Studenti koji rade na Grinel Koledžu u Ajovi su ove godine osnovali sindikat dodiplomaca koji rade u menzama, bibliotekama i kao asistenti. Uspešno je bilo i sindikalno organizovanje među studentima na Veslijan Univerzitetu u Konektikatu, Hamilton koledžu u Njujorku i Kenion koledžu u Ohaju.

Radnički pokret među studentima je ohrabren i drugim simultanim kampanjama i pokretima, uključujući borbu za minimalnu dnevnicu od 15 dolara na sat i pokrete Black Lives Matter i MeToo. Ishod sindikalne borbe i u narednoj 2023. godini će imati direktne posledice na ekonomsko blagostanje ljudi mimo samih zaposlenih i njihovih porodica jer „povreda jednog radnika je povreda za sve“.

Dragana Mrvoš je profesorka na Univerzitetu Tampa na Floridi.

Prethodni članak

Ko je zadužen za praćenje koncentracija amonijaka, pitali smo stručnjake

Vlasti od građana sakrile termine javne rasprave o reformi pravosuđa?

Sledeći članak