U poslednjim satima došlo je do „desetog talasa“ izraelskih napada na Iran, u središtu kojih su se našli Teheran, Karadž i Isfahan. Iranska revolucionarna garda najavila je 16. i 17. talas napada u okviru operacije „Istinsko obećanje 4“, piše Al Džazira.
Broj poginulih u konfliktu je porastao na 1045 ljudi, piše iranski Tasnim, a prenosi Al Džazira. Libanski ministar izjavio je za Al Džaziru da se 65.000 ljudi prijavilo u skloništa nakon što su ih nedavni izraelski napadi primorali na raseljavanje.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Esmail Baqaei, izjavio je u utorak da je Iran „trenutno jedina preostala sila koja se suprotstavlja zlu“, piše Tasnim.
Osudio je Sjedinjene Američke Države i Izrael zbog kršenja međunarodnog prava i podrivanja Povelje Ujedinjenih nacija.
„Agresija na Iran označava kraj sistema Ujedinjenih nacija. Princip uzdržavanja od upotrebe sile – suština Ujedinjenih nacija – bio je pogažen“,
Portparol Ministarstva spoljnih poslova takođe je kritikovao evropske vlade, rekavši da su svi pristupi Evrope kontradiktorni.
Evropski antipodi, Španija i Nemačka
Španska vlada saopštila je doprinosti američko-izraelskim napadima na Iran, a španski premijer Pedro Sančez rekao je da Španija neće dozvoliti da se američke vojne baze u ovoj zemlji koriste za operacije protiv Irana.
„Španija je bila užasna. Rekao sam ministru finansija SAD Skotu Besentu da prekine sve poslove sa Španijom. Ne želimo da imamo nikakve veze sa Španijom“, rekao je Tramp.
Nemački kancelar Fridrih Merc pozvao je SAD i evropske partnere da počnu da „planiraju budućnost Irana i regiona“, navodeći da narod Irana zaslužuje bolju budućnost nakon što su američki i izraelski napadi usmrtili ajatolaha Hameneija, prenosi Rojters.
Merc je rekao da se njegova vlada slaže sa ciljevima SAD da se okonča nuklearno naoružavanje Teherana i završi „destruktivna igra“ koju Iran vodi.
Ujedinjeno Kraljevstvo je dozvolilo da se njihova vojna baza na Kipru koristi za američke avione isključivo u odbrambene svrhe, piše Al Džazira.
„Sjedinjene Države su zatražile dozvolu da koriste britanske baze u specifičnu i ograničenu odbrambenu svrhu. Doneli smo odluku da prihvatimo ovaj zahtev kako bismo sprečili Iran da ispaljuje rakete širom regiona… To je u skladu sa međunarodnim pravom… Ne pridružujemo se ovim napadima, ali ćemo nastaviti sa našim odbrambenim aktivnostima u regionu“, rekao je premijer UK, Kir Starmer.
Podsetimo, Srbija je u prvoj polovini 2025. u Izrael izvezla municiju vrednu oko 55,5 miliona evra, više nego tokom cele 2024. godine, kada je izvoz dostigao 47,9 miliona evra, pisao je BIRN.
Još nema novog ajatolaha
Podsetimo, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen je 28. februara, početkom američko-izraelskog napada na Iran.
Ambasador Islamske Republike Iran u Srbiji Mohamed Sadek Fazli rekao je za RTS da trenutno Iranom vlada privremeni savet. Govoreći o medijskim navodima da je za novog ajatolaha i vrhovnog lidera Irana izabran Modžtabu Hamneiji, sin ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, iranski ambasador u Srbiji kaže da je izbor novog vrhovnog vođe proces koji je predviđen iranskim ustavom i da novi vrhovni vođa još nije izabran.
Poručuje da novi vrhovni vođa još nije izabran, ali i da Amerikanci i Izraelci sabotiraju taj proces gađajući lokacije za koje misle da su mesta sastanaka. Nuklearne aktivnosti Irana nisu vojnog karaktera, napominje iranski ambasador.
„Sastanci saveta traju i u tom savetu se razmatra nekoliko imena o kojima se pogađa da mogu biti eventualni kandidati, ali savet se još nije oglasio o svojoj odluci, tako da nema govora o novom imenu dok oni ne odluče“, dodao je Fazli.
Na pitanje kada će biti izabran novi ajatolah, iranski ambasador ističe da će taj proces trajati nekoliko dana i da je on predviđen iranskim ustavom.
Podsetimo, ubistvom ajatolaha Ali Hamneija, Donald Tramp je želeo da prekine lanac komande, ali zašto do toga nije došlo za Mašinu je objasnio stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović sa kojim smo razgovarali o situaciji na Bliskom istoku.
„Ovo nije diktatura. Ovo je teokratska republika i efikasna država sa vrlo jasnim sistemom nasleđivanja i lanca komande. Ako se taj lanac prekine, oni koji su odsečeni u njemu će dalje nastaviti da deluju autonomno”, naveo je Dautović.
UNESKO zabrinut zbog bombardovanja osnovne škole
Agencija UN za obrazovanje, UNESKO, saopštila je da bombardovanje osnovne škole tokom američkih i izraelskih vojnih napada na Iran u subotu, 28. februara 2026. predstavlja teško kršenje humanitarnog prava.
U saopštenju objavljenom 1. marta 2026. na društvenim mrežama, UNESKO je izrazio duboku zabrinutost zbog posledica vojnih napada, koji su se nastavili i u nedelju, i napomenuo da su učenici na mestu posvećenom učenju zaštićeni međunarodnim humanitarnim pravom i da „napadi na obrazovne institucije ugrožavaju učenike i nastavnike i potkopavaju pravo na obrazovanje“.
„UNESKO je duboko uznemiren zbog uticaja tekuće vojne eskalacije na Bliskom istoku na obrazovne institucije, učenike i obrazovno osoblje“, navodi se.
Kako se dalje navodi, prvi izveštaji ukazuju da je napad na osnovnu školu za devojčice u Minabu, na jugu Irana, rezultirao smrću više od 100 osoba, uključujući brojne učenice.
„Ubistvo učenica na mestu namenjenom učenju predstavlja teško kršenje zaštite koja se školama pruža prema međunarodnom humanitarnom pravu. Napadi na obrazovne institucije ugrožavaju učenike i nastavnike i potkopavaju pravo na obrazovanje. U skladu sa svojim mandatom i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 2601 (2021), UNESKO podseća na obaveze svih strana da zaštite škole, učenike i obrazovno osoblje“, piše u saopštenju.
A.G.A.
