Radnici i radnice preduzeća FKL Temerin pokušavaju sudskim putem da namire dugovanja koja prema njima ima poslodavac. Međutim, privatni vlasnik zahvaljući političkim vezama i dalje uspešno pliva u preduzetničkim vodama.
Da su radna prava zaposlenih u Srbiji drastično ugrožena više nije novost. Važeći Zakon o radu, usvojen 2014. godine, ključni je dokument koji legitimiše nizak stepen zaštite radnika i mogućnosti ostvarivanja prava koja proizlaze iz radnog odnosa. Da stvar bude teža, izmene u pravnom sistemu dovele su do toga da je radnicima često gotovo nemoguće sudsko ostvarivanje prava.
Najavljeni pa otkazani štrajk zaposlenih u pravosuđu, pokazao je slabu pregovaračku moć sindikata usled artikulacije isključivo partikularnih zahteva, ali i zahvaljujući posledicama dugogodišnje reforme pravosuđa. Ono što je učinio vidiljivim jesu posledice uvođenja institucija privatnog izvšitelja i notara po pitanju slabljenja radničke borbe unutar ovog sektora, kao i činjenicu da se čitavo pravosuđe instrumentalizuje za potrebe bolje poslovne i investicione klime.
Sistematičnim predstavljanjem javnog sektora kao glomaznog i neefikasnog uspešno su skrivani podaci kako o potrebi za više zaposlenih u zdravstvu, sudstvu i prosveti tako i o tome da je njihov broj ispod evropskog proseka. Realne posledice programa racionalizacije neće biti nova radna mesta već dalje urušavanje javnog sektora, što će za veliki broj građana značiti težu dostopnost, slabiji kvalitet i veću cenu usluga.
Uvođenjem institucije privatnog izvršitelja, nakon što je prethodno uvedena institucija notara, vlasti nastavljaju sa praksom deregulacije sistema pravosuđa, odnosno smanjivanjem uloge države kao posrednika zakona. Tako se sada odnos potražioca, dužnika i uterivača prepušta tržišnoj (ne)regulaciji, što će za posledicu imati privilegovanje i jačanje društveno-ekonomskih pozicija onih malobrojnih (potražioca) koji već imaju novac a deprivilegovanje većine populacije – bilo da su u svojstvu potražioca ili dužnika – koja već živi loše.
