Ana Vilenica 
Istraživačice i aktivistkinje Ana Vilenica i Lućila Leprati razgovaraju sa Ahmedom Isamaldinom iz platforme SudanUprising Germany o istoriji i sadašnjosti otpora i revolucije u Sudanu.
… DALJE
Istraživačice i aktivistkinje Ana Vilenica i Lućila Leprati razgovaraju sa Ahmedom Isamaldinom iz platforme SudanUprising Germany o istoriji i sadašnjosti otpora i revolucije u Sudanu.
Istraživačice i aktivistkinje Ana Vilenica i Lućila Leprati razgovaraju sa Ahmedom Isamaldinom iz platforme SudanUprising Germany o istoriji i sadašnjosti otpora i revolucije u Sudanu.
Nasilno hvatanje, prebijanje, prisilno zatvaranje i prepuštanje umiranju od hladnoće i gladi ljudi na spoljnoj granici Evropske unije – između Poljske, Belorusije, Litvanije i Letonije – aktuelna je situacija na terenu do početka nove godine.
Nasilno hvatanje, prebijanje, prisilno zatvaranje i prepuštanje umiranju od hladnoće i gladi ljudi na spoljnoj granici Evropske unije – između Poljske, Belorusije, Litvanije i Letonije– aktuelna je situacija na terenu do početka nove godine.
Tokom pandemije u Srbiji su započeli sa radom kolektivi čiji je fokus borba protiv prehrambene nesigurnosti i društvenih režima koji su doveli do ekstremnih nejednakosti i gladi.
Tokom pandemije u Srbiji su započeli sa radom kolektivi čiji je fokus borba protiv prehrambene nesigurnosti i društvenih režima koji su doveli do ekstremnih nejednakosti i gladi.
Feministički štrajk proširuje svoje polje borbe na neplaćeni i potplaćeni reproduktivni rad, migracije, stanovanje, dug i mnoge druge diskriminacije koje se tiču našeg života.
Feministički štrajk proširuje svoje polje borbe na neplaćeni i potplaćeni reproduktivni rad, migracije, stanovanje, dug i mnoge druge diskriminacije koje se tiču našeg života.
Krajem avgusta objavljen je izveštaj o stambenim borbama u Evropi tokom pandemije. Izveštaj je pripremila Evropska akciona koalicija za pravo na stanovanje i grad koju čini trideset organizacija iz dvadeset evropskih zemalja. Među njima su i Združena akcija „Krov nad glavom“, Ko gradi grad, Ne davimo Beograd i Ministarstvo prostora iz Srbije.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Zapadne sile migrantskoj krizi prilaze u skladu s vlastitom istorijom kolonijalnog nasilja. Umesto prihvatanja i pružanja uslova za život, finansiraju kampove i kaveze za migrante u balkanskim i severnoafričkim zemljama. Organizacije, grupe i pojedinke koje pomažu migrante rade to u sve težim uslovima, jer je na delu kriminalizacija solidarnosti.
Zapadne sile migrantskoj krizi prilaze u skladu s vlastitom istorijom kolonijalnog nasilja. Umesto prihvatanja i pružanja uslova za život, finansiraju kampove i kaveze za migrante u balkanskim i severnoafričkim zemljama. Organizacije, grupe i pojedinke koje pomažu migrante rade to u sve težim uslovima, jer je na delu kriminalizacija solidarnosti.
Izmene Krivičnog zakona imaju za cilj da unište svaki vid otpora sistemu. U tu svrhu vlast uvodi kaznu zatvora za kolektivno ometanje službenog lica i instrumentalizuje borbu protiv mizoginije, seksualnog nasilja i femicida.
Iako iza osmomartovske feminističke akcije stoje zdravorazumski argumenti u prilog bazične odbrane odavno stečenih ženskih prava, te oni koji ukazuju na sve teži položaj žena u ekonomski devastiranoj državi, reakcije dela javnosti i pojedinih medija više su nego burne i agresivne.
Nametnutim politikama mera štednje, sve agresivnijim populacionim politikama, te proklamovanom borbom protiv „porodiljske mafije“ oštećeni su svi, roditelji koji već jesu i oni koji to žele da budu. Ovakvim antisocijalnim merama suštinski se onemogućava razvijanje sistemske politike planiranja porodice.
Prema zvaničnim organizatorima aktuelni protesti su nepolitički, dok se privid jedinstva čuva prizivanjem dostojanstva pristojnih građana. No, mnogi dolaze na proteste u pokušaju da ih politizuju na drugačiji način.
Ljudi širom sveta upadaju u dugove i ostaju bez domova zbog neoliberalnih stambenih politika. Katastrofa solitera Grenfel pokazuje da se cena takve regulacije stanovanja plaća životom.
Otpor projektu Beograd na vodi, je kroz akcije koje organizuje inicijativa Ne da(vi)mo Beograd doveo do najmasovnijih protesta u poslednjih petnaest godina. I dok masovnost, ali i nejasnoće u političkoj artikulaciji protesta pozivaju na dalje analize i pokušaje usmeravanja pokreta, i dok je mogućnost politizacije protesta i dalje otvorena (ali i sasvim neizvesna), jedno je sasvim sigurno – ona se može desiti samo jasno levom politizacijom. Vidimo se na protestu!
Narušavanjem sistema socijalnih servisa politikom mera štednje država veliki teret biološke i društvene reprodukcije sve više prebacuje na žene. U borbi za održanje života, žene preuzimaju obaveze nastale nestajanjem društvene potpore – od neizvesnosti oko sopstvenog zaposlenja, preko brige o deci, održavanja domaćinstva pa do brige oko najstarijih članova porodice. Ovakvu situaciju dodatno otežavaju i dominantni narativi koji idu u pravcu glorifikacije materinstva te ponovne naturalizacije patrijarhata.
Izmenama Generalnog urbanističkog plana Beograda, o kojima će se diskutovati na javnoj sednici 22. jula, gradske i državne vlasti ubrzano stvaraju uslove za realizaciju megalomanskog investitorskog projekta „Beograd na vodi“. Dok se obećava uključenje Beograda na listu globalnih gradova, pretvaranje u turistički i poslovni centar Evrope, zapravo se dešava deregulacija procedura u korist investitora, kao i dalja rasprodaja javne imovine i degradacija radničkih prava.
