Zemlja nam je u velikoj opasnosti, ne samo država, sve naše vrednosti su nam ugrozili, demokratiju, normalan život, pristojan život svih ljudi u Srbiji, ovo je protiv svakog normalnog čoveka u Srbiji, tvrdio je Vučić, komentarišući sukobe građana i policije, iliti slike i snimke policijske brutalnosti nad pobunjenim narodom.
A batine nisu stizale samo od uniformisanih lica, već i od sumnjivih tipova u crnom, sa bejzbol palicama, za koje se postavlja pitanje da li su pripadnici organa reda, ili pak parapolicija aktuelnog režima.
Portal Nova je objavio da su u Zemunu, u utorak uveče, maskirani batinaši jurili i tukli redom sve mlade na koje su naišli u Glavnoj ulici, te da nije poznato ko su napadači.
S druge strane, u utorak je takođe sazvana i sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, kojom je predsedavao upravo Vučić, ali zvaničnih izjava posle iste nije ni bilo.
Posle ponedeljka je došlo do smanjivanja tenzija na ulicama širom Srbije. Međutim, ne zato što je država stvarno pružila drugačiji odgovor – represija na demonstracijama je bila prisutna i u ponedeljak – nego zato što su, barem tako deluje, građani „spustili loptu“, te većih protesta nije ni bilo.
A onda je Vučić, u sredu, dao novu najavu.
„Mi određene mere ćemo da krenemo da preduzimamo na drugačiji način. Mi se pripremamo za to, videćete promenu taktike u ponašanju, po različitim stvarima, koje se tiču državnih organa“, rekao je predsednik Srbije.
Da li je pod time, između ostalog, mislio i na organizovane proteste u režiji Srpske napredne stranke (SNS), pod parolom „borba protiv blokada“ – kao odgovor na građanske – ostaje nejasno.
S tim u vezi, Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u sredu na ulice u 50 mesta izašlo 33.000 ljudi. Ista akcija najavljena je i za subotu.
Nova faza, ili pretnje praznom puškom?
Politikolog i urednik portala European Western Balkans Aleksandar Ivković u razgovoru za Mašinu, upitan o tome šta se tačno dogođalo na ulicama Srbije prethodnih desetak dana, ukazuje da je javnost prisustvovala povećanom nasilju, u vidu veće agresivnosti SNS „lojalista“, na koju je onda stigao odgovor u vidu takođe veće agresivnosti pobunjenih građana.
„Da li je povećana agresivnost lojalista bila namenjena hrabrenju članova stranke ili zastrašivanju demonstranata nije sasvim jasno, ali, sudeći po reakciji, svakako nije bilo preterano uspešno. To jeste povećavanje represije, ali samo u jednom aspektu. Drugi aspekt bi bio povećana represija u vidu korišćenja pravnih sredstava, uključujući i formalno uvođenje vanrednog stanja. Za taj aspekt verujem da postoji manja verovatnoća“, smatra Ivković.
Kako kaže sagovornik Mašine, Vučićev govor u nedelju je izazvao spekulacije o povećanim hapšenjima, pa i zakonskim izmenama koje bi omogućile strože sankcije za demonstrante. Međutim, dodaje, to do sada nismo videli.
„I stiče se utisak da je moguće da su to dobrim delom bile pretnje iz prazne puške, verovatno zato što Vučić procenjuje da bi takvi potezi dolili dodatno ulje na vatru umesto da smire situaciju. Sa tim izborom – dodatno povećati represiju ili ne – on se suočava od novembra prošle godine“, rekao je Ivković.
S druge strane, predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić za Mašinu ocenjuje da je prethodnih dana na ulicama Srbije, prvenstveno, bilo vidljivo da su institucije u državi narušene. Kako kaže, Vučićeva najava se može tumačiti kao svojevrsan početak nove faza krize u društvu, jer on uvek sve najavi. Međutim, sagovornik Mašine nije siguran koliko predsednik države kontroliše trenutnu situaciju, samim tim ni buduću, odnosno koliko je on taj koji je nameće.
„Vlast ne ume da upravlja trenutnom krizom u državi, istom tom koja je dovela do pobune građana. To je svima jasno, čak i ljudima izvan Srbije. Živi ljudi su u igri, interesi stranog kapitala i stranih službi, a s druge strane zemlja je pred ekonomskim kolapsom. Samim tim, ni aktuelni režim ne može da predvidi kako će se situacija odvijati“, izjavio je Janjić.
Kako kaže, umesto da spuste loptu, da puste da se situacija ohladi, vladajuća garnitura i dalje vuče pogrešne poteze.
„Policijska brutalnost je sve manje policijska, odnosno ti ljudi koji je sprovode su sve manje organi reda, što je veoma opasno. Takođe, takvim potezima vlast pokušava da stvori sinergiju unutar sopstvenih redova, ali time može doći i do kontra efekta, kao i do sinergije na drugoj strani“, ukazuje Janjić.
On dodaje, uzimajući u obzir trenutnu situaciju, da su se građani vrlo mudro povukli prethodnih par dana, te da većina njih zna ko vrši i provocira nasilje na ulicama.
Ipak, poput Ivkovića, i Janjić smatra da je Vučić pretio praznom puškom, te da u Srbiji ne postoji mogućnost za sistematskom represijom, poput one viđene u Belorusiji, jer Vučić nema na raspolaganju toliki broj ljudi – u paravojskama, kriminacima i tajkunima.
„Ukoliko bi i došlo do tog maksimalnog zadatka, odnosno naređenja, predsednik bi rizikovao da delovi zvaničnog aparate sile promene stranu“, objašnjava Janjić.
Kontra-skupovi i uvođenje vanrednog stanje: Prikaz nemoći
Ivković napominje da su kontra-skupovi pristalica režima u sredu i oni najavljeni u subotu, kao i najavljen paket ekonomskih mera na koje se sada ponovo vraća fokus, možda služe tome da pokriju činjenicu da zapravo neće biti najavljenog „snažnog odgovora države“, ili da će taj odgovor biti simboličan.
Janjić smatra su ti skupovi pokušaj zbijanja redova unutar SNS. Ali, kako ocenjuje, u sredu je bilo vidljivo da među tim okupljenim ljudima ne postoji sinergija niti osećaj solidarnosti.
„Umesto toga, ti ljudi su prenosili brigu“, zaključuje Janjić.
Za kraj, upitan o spekulacijama o uvođenju vanrednog stanja u državi, Ivković primenjuje isto tumačenje kao i kod kontra-skupova.
„Mislim da vlast nije blizu to da uradi, jer bi time samo dodatno narušila svoj legitimitet u očima brojnih građana, pošto bi izgledalo kao da pribegava sve autoritarnijim sredstvima očuvanja na vlasti. Postoje debate oko toga da li bi uvođenje vanrednog stanja izazvalo nove proteste ili bi država ipak uspela da na neko vreme uspostavi mir na ulicama, ali čak i u slučaju ovog drugog scenarija, vanredno stanje bi moralo da se ukine u jednom trenutku, iz čega bi vlast izašla dodatno narušenog legitimiteta, zajedno sa brojnim posledicama koje po ekonomiju i svakodnevni život građana. To bi je onda dugoročno stavilo u još ranjiviji položaj, pa zbog toga ne bih očekivao da pribegne tom potezu“, zaključuje Ivković.
M.B.
