Jedanaest organizacija i inicijativa iz Beograda, Novog Sada i Niša održalo je juče u Medija centru u Beogradu konferenciju za štampu protiv novog Predloga zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Reagujući po treći put na sporni Predlog zakona, predstavnici neformalne koalicije koju sačinjavaju: Ko gradi grad, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, Pro Bono, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Udruženi pokret slobodnih stanara, Grupa za konceptualnu politiku, Centar_kuda.org, Regionalni centar za manjine, Ministarstvo prostora, Udruženje radnika i prijatelja Trudbenika i Udruženje Ravnopravnost, zahtevaju povlačenje novog Predloga zakona o stanovanju i održavanju zgrada iz skupštinske procedure i uspostavljanje široke javne debate o problemima stanovanja u Srbiji.
Predstavnici koalicije su se složili u oceni da je u Srbiji prisutna dugotrajna stambena kriza. U uslovima visokog stepena siromaštva i nezaposlenosti osnovni problemi u vezi sa stanovanjem su njegova nedostupnost i traumatični uslovi stanovanja. Vlasnici su i do sada bili izloženi visokim nametima, potencijalni vlasnici predatorskim kreditima komercijalnih banaka, podstanari, raseljena i lica u neformalnim naseljima pravnoj i fizičkoj nesigurnosti.
Novi zakon, smatraju predstavnici koalicije, pogoršao bi položaj svih kategorija. Kako je izjavio Marko Aksentijević iz udruženja Ko gradi grad: „U duhu ovog zakona je sprovođenje stambene politike kaznama i nametima. Zakonodavac ne uviđa da promena u načinu održavanja zgrada, primera radi, ne može omogućiti bolje održavanje objekata, koje je loše zbog katastrofalne materijalne situacije građana“. Danilo Ćurčić iz Komiteta pravnika za ljudska prava upozorio je na to da bi novi zakon, u vidu presedana, institucionalizovao diskriminaciju Roma, omogućavajući arbitrarno postavljanje stambenih standarda za lica koja se raseljavaju iz neformalnih naselja. Dosadašnja praksa je takve građane osuđivala i na manje od 3m² stambenog prostora – uslove gore od zatvorskih.
Istovremeno, novi zakon ne rešava pitanje „poreza na siromaštvo“, odnosno visokih poreza koji plaćaju korisnici socijalnog stanovanja. Stana Krstić iz Udruženja radnika i prijatelja Trudbenika ukazala je na to da zakonodavac ostaje gluv za probleme radnika koji su decenijama ulagali u stambeni fond i plaćali poreze, ali kojima preti beskućništvo jer su u procesima tranzicionog restrukturiranja vlasništva i institucija propali kroz rupe u sistemu.
Organizatori konferencije za štampu kritikovali su i to što se jednim objedinjenim zakonom stavljaju van snage tri postojeća: Zakon o socijalnom stanovanju, Zakon o stanovanju i Zakon o održavanju stambenih zgrada. Rasprava o nesumnjivo problematičnom delu budućeg zakona – koji uvodi institut profesionalnih upravnika, predlaže neslućene nivoe nadzora nad stanovništvom i povećava rizik od plenidbi i deložacija – zasenila je stoga izostajanje razborite politike stanovanja za ugrožene kategorije, kakvima u Srbiji pripada sve veći procenat stanovništva.
Tako pročitan, Predlog zakona troškovima i rizicima dodatno opterećuje pojedinačne građane, a od odgovornosti oslobađa državu i kapital. On predstavlja samo još jedan korak u smeru neoliberalne deregulacije zakonodavstva.
