Hapšenja studenata su dobrano počela i pre Vidovdana – a sve u cilju, kako je saopšteno, sprečavanja terorizma. Zatim je u subotu, nakon završetka „studentskog“ dela protesta, došlo do eskalacije bunta, ali i odgovora pripadnika MUP-a.
Ukratko, nakon što je brojnost demonstranat u subotu uveče opala, policija je počela da suzbija, iliti hapsi i pendreči, one građanje koji su bili najistrajniji. Na snimcima koji su kružili društvenim mrežama se jasno može videti prekomerna upotreba sile, povređenih u sukobu bilo je na obe strane, a tačan broj uhapšenih, prvenstveno studenata, ali i građana, i dalje nije poznat.
S tim u vezi, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) ocenio je potupanje pripadnika bezbednosti te večeri kao, ni manje ni više, policijsko nasilje.
„Primećena je upotreba borbenih policijskih formacija, nezakonita i nepropisna upotreba policijskih palica i štitova protiv građana, kao i upotreba raspršivača sa nadražujućim sredstvom (najverovatnije biber sprej ili suzavac). Bez obzira na činjenicu da je među demonstrantima bilo i onih koji su nasrtali na policiju, reakcija policije bila je neselektivna i neproporcijalna, što je dovelo do povrede i mirnih učesnika, kao i predstavnika medija. Najviše policijske brutalnosti zabeleženo je prilikom odvođenja pojedinačnih lica koja su pružala pasivan otpor“, stoji u saopštenju YUCOM-a.
S druge strane, član mreže aktivista „Beograd ostaje“, advokat Rastko Naumov, u saopštenju navodi da roditelji uhapšenih studenata ne znaju gde su im deca.
„Nakon serije hapšenja studenata zbog sumanute optužbe za krivično delo rušenje ustavnog poretka, za pravnu pomoć mi se obratilo nekoliko roditelja čija deca su privedena. Policija im je pretresla stanove, ali odbija da im kaže gde su im deca. Na ovaj način, kidnapovanjem studenata, vlast je prekršila sva moguća ljudska prava i zakucala poslednji ekser u kovčeg pravne države“, ističe Naumov.
Uzimajući u obzir gore navedeno, naslovi po nemačkim medijima ne bi trebalo da iznenađuju. „Kao na rubu građanskog rata“ glasi naslov u Bildu, dok Noje cirher cajtung navodi kako se Vučić plaši novih izbora, te pojačava represiju.
Sagovornici Mašine su, uzimajući u obzir sve navedeno, saglasni u jednom – proces koji se trenutno odvija u Srbiji je nazaustavljiv, dok ga potezi države, možda i logično, ubrzavaju.
Pojačana represija – očekivano
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose u razgovoru za Mašinu, a uzimajući u obzir dešavanja tokom prethodna tri dana, objašnjava da je Vučić došao na ono što mu je poslednja odbrana, odnosno do pojačane represije nad pobunjenim građanima Srbije.
„Ako posmatramo s aspekta vladajuće strukture, ona će u narednom periodu pojačavati nasilje. To je ono što im je jedino i preostalo, i što, naposletku, ima vrlo jasnu logiku. Ako poredimo subotnji protest s onim koji se održao 15. marta, tu postoji samo jedna osnovna razlika, a to je pojačan broj policije, odnosno fizičkih tela koja brane vlast. S tim u vezi, pojačana je i brutalnost. S druge strane, moram napomenuti i da je bila primetna i nesposobnost organa reda, odnosno njihovo upravljanje situacijom za Vidovdan. Jer, i s njihove strane je bio veliki broj povređenih, ja čak i sumnjam u zvaničan broj koji je javnosti predočio Ivica Dačić“, smatra Janjić. On dodaje da, pak, ovakav razvoj situacije je bio i očekivan, jer je bio i najavljivan.
Podsetimo, predsednik države je nekoliko dana pred sam protest najavio i tačan vremenski okvir kada će doći do nasilja na ulicima. Na ovu činjenicu podseća i Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, te dodaje da najave nisu stizale samo od Vučića, već i od svih vladajući struktura – od političara, do režimskih medija.
„Građanima je rečeno da očekuje nasilje kada ga niko nije ni očekivao, ni planirao. To nam jasno ukazuje da je postojala namera od strane režima i pre protesta, a sve u cilju kako bi se ljudi odvratili od toga da dođu u Beograd. Međutim, videli smo da im to nije uspelo. Ipak, te večeri je na kraju došlo do policijske brutalnosti, koju je opet vlast priželjkivala, a za kojom nije bilo potrebe. Po meni, to je još jedan u nizu pogrešnih poteza vladajuće strukture, koja više ne zna gde udara i koja je u potpunosti izgubila politički legitimitet. U tom smislu, represija ne iznenađuje. Ono što pak iznenađuje je takva vrsta političke nepismenosti i diletantizam“, objašnjava Cvijić.
Put bez povratka
Umesto posustajanja, jednostrani potezi vladajuće strukture doprineli su rasplamsavanju građanskog nezadovoljstva. Umesto da pokleknu, građani su – prvo u Zemunu, a zatim i u ostalim delovima Srbije – počeli samoorganizovano da blokiraju raskrsnice. Policijske snage od sinoć do danas pokušavaju da ih uklone, međutim, bezuspešno.
Kako je naknadno objavljeno, blokade će trajati do ispunjenja tri zahteva: puštanje privedenih na slobodu, uklanjanje kampa u Pionirskom parku, odnosno „Ćacilenda“, i treći, možda i najbitniji, raspisivanje vanrednih izbora.
Janić smatra da su građani, od juče, ispunili sve uslove za opštenarodni pokret. Kako kaže, studentski pokret i protest je konačno postao građanski, što je, po njemu, logičan sled okolnosti.
„Proces sazrevanja je trajao, ali se sinoćnim blokadama ubrzao, te je došlo do stvaranja horizontalne strukture. Ciljevi studenata i građana su isti, vode ih ista sloboda, iste vrednosti, te je i njihova solidarnost izuzetno jaka. I to Vučiću nikako ne ide u korist, jer sada druga strana diktira dinamiku, a on ne može da pohapsi sve te ljude na ulici. Stigli smo u fazu koju možemo da nazovemo proaktivni građanski otpor, a sve u cilju ispunjenja ključnog zahteva – raspisivanja vanrednih izbora“, ističe Janjić.
Sličnog razmišljanja je i Cvijić, koji ističe da je proces, odnosno da su promene u Srbiji započete 1. novembra prošle godine, padom nadstrešnice u Novom Sadu. Napominje da su ovakvi procesi dugi, te da su građani, razumljivo, malo nestrpljivi. Ipak, dodaje da je ispunjenje krucijalnog zahteva, raspisivanje izbora, neminovno.
„Svaka normalna vlast, u svakoj normalnoj demokratskoj zemlji, na ovakvu vrstu narodnog nezadovoljstva odgovora raspisivanjem izbora. Naravno, naša će pokušati da odugovlači, u nadi da će energija splasnuti, to im je jedino preostalo. I možda im to i uspe tokom leta, ali nemam sumnje da se ovakavo nazadovoljstvo ne može smiriti. Jer, pojačana represija dovodi do pojačanog bunta, čemu sada i prisustvujemo. Jer, kada vlast pređe određene crvene linije, i narod će“, kaže Cvijić. Dodaje da, po njemu, u Srbiji je trenutni glavni koordinator – strah.
„Ne vladaju više ni Vučić ni Srpska napredna stranka, već strah. Strah od toga da se izgube izbori, strah od toga šta će se dogoditi posle toga. Strah je jako opasna stvar, a znate kako kažu, životinja je najopasnija kada je saterana u ćošak. Nama ostaje nada da će neko s one strane imati dozu racionalnosti, da su svesni da Srbija ipak nije Belorusija. Nažalost, plašim se da, zbog negativne selekcije, niko u vlasti nema autoritet da obelodani da je car go. I to je, nažalost, veliki problem u nekoj bliskoj budućnosti“, zaključuje sagovornik Mašine.
Za kraj, Janjić očekuje da će se u narednom periodu nastaviti s hapšenjima građana, kao i ugrožavanjem ljudske bezbednosti i gaženja ljudskih prava. Ipak, kako kaže, policijski koridor oko Vučića neće još dugo držati.
„Mi smo ušli u fazu bezbednosne krize, i to ne od subote, već od 15. marta. Spirala je podignuta, te je takođe i ubrzana od vidovdanskog protesta. Iskreno, ne isključujem čak i pojedinačne akcije terorizma, odnosno likvidacija od strane režima. Očekujem to, jer je to krajnji potez koji preostaje vladajućoj strukturi. Međutim, ova kriza će i pored toga trajati, neće nestati. Ova vrsta otpora ne može da se zaustavi, a glavna hrana pobunjenima je nesposobnost i strah vlasti“, zaključuje Janjić.
M.B.
