Razgovor o mogućnostima podstanarskog organizovanja, održan je u četvrtak u prostorijama kulturnog centra Magacin. Na poziv Instituta za urbane politike u razgovoru su učestvovali, Džejkob Vils i Nataša Nkombe iz Londonskog sindikata podstanara i Iva Marčetić iz zagrebačkog Prava na grad.
Tokom razgovora bilo je reči o problemima podstanara poput neregulisanog statusa i kirije čiji porast ne prati porast prihoda, nerealnim zahtevima i očekivanjima vlasnika, odnosu komšija kao i samim uslovima stanovanja. Osim o problemima govorilo se o mogućnostima i postojećim praksama udruživanja podstanara, iskustva govornika, iako ne uvek potpuno primenjiva za naš kontekst, svakako su dobar podstrek za diskusiju o masovnijem udruživanju podstanara u Srbiji.
Na početku razgovora moderator Marko Aksentijević naveo je podatak da samo u Beogradu ima oko 150.000 podstanara, koji mesečno izdvajaju oko 10.000.000 evra za stanarinu, što predstavlja ozbiljan potencijal i u ljudstvu i u novcu koji odlazi na zakup stana.
Ipak, strukturalnija borba za prava podstanara u Srbiji još uvek izostaje. Deo razloga je nesumnjivo u sistemskom održavanju podstanarstva u sivoj zoni ekonomije, dok je deo razloga verovatno u večnom nadanju podstanara da je podstanarstvo samo privremeno stanje.
Nataša Nkombe iz Londonskog sindikata podstanara ukratko je predstavila probleme stanovanja u Londonu gde od oko 8.000.000 stanovnika čak 3.000.000 iznajmljuje stanove. Dolaskom na vlast Margaret Tačer i neoliberalnom promenom značajno su smanjeni izdaci za socijalno stanovanje a veliki deo stambenog fonda je privatizovan, tako da se često dešava da država plaća privatnim stanodavcima najam kako bi obezbedila određeni broj socijalnih stanova. Stanovanje je u periodu neoliberalne transformacije gotovo u potpunosti prešlo iz ruku države na slobodno tržište.
Potpuna liberalizacija stanovanja dovela je do rasta cena nekretnina a i do rasta cena zakupa. Stanodavci često postavljaju uslove koji su jako visoki i teško ostvarljivi za većinu ljudi koji žele da iznajme nekretninu. Naročito su na udaru studenti, migranti, ljudi sa životinjama kao i druge marginalizovane grupe.
Nakon što je Nkombe predstavila stambenu situaciju u Londonu, Džejkob Vils je objasnio kako je došlo do udruživanja i formiranja Londonskog sindikata podstanara. U početnoj fazi dosta pažnje posvećeno je istraživanju i diskusiji koji način udruživanja je najpovoljniji kako bi se popravila situacija sa rentiranjem. Već na samom početku uvideli su da organizacija mora biti demokratska i masovna kako bi mogla da ostvari svoje ciljeve, ali da je neophodna i decentralizovanost.
Londonski sindikat podstanara funkcioniše po principu individualnog članstva i svi sem stanodavaca mogu biti članovi sindikata. Članovi se nakon toga grupišu u lokalne grupe i učestvuju u radu različitih radnih grupa. Džejkob je naveo i da je njihov cilj sistematska promena ali i da im je svaka mala pobeda važna. Sindikat koristi različite metode borbe od pravne pomoći do direktnih akcija na terenu.
Iva Marčetić iz inicijative Pravo na grad ukratko je pojasnila lokalni kontest Jugoslavije i kako je početkom devedesetih došlo do masovne privatizacije stanovanja. Kao posledica te privatizacije danas sve manje ljudi uspeva da zadovolji potrebu za adekvatnim stanovanjem. Broj članova domaćinstva raste pa su mladi ljudi primorani da duže ostanu sa roditeljima u malim stanovima. Oni koji se odluče da iznajmljuju stan u najprekarnijoj su poziciji jer gotovo da ne ostvaruju nikakva prava a često žive u stambenom siromaštvu.
U okviru Prava na grad organizovali su okupljanje podstanara kako bi razmenili iskustva najpre a onda i saznali više o sopstvenim pravima. Postoji poteškoća okupljanja podstanara jer većina tu strukturnu poziciju vidi samo kao privremenu pa nema puno ljudi voljnih da preduzmu akciju. Osim informisanja podstanara, zajednički je napravljena nova verzija ugovora o rentiranju koja pruža više prava stanarima.
Nakon uvodnih izlaganja otvorena je diskusija, koje su mogućnosti za unapređenje statusa podstanara u Srbiji. Okupljeni su se složili da je neophodno grupisanje i kreiranje nekog tela po uzoru na Londonski sindikat podstanara, jer su uslovi rentiranja nekretnine u Srbiji očajni i puno podstanara živi u konstantnom strahu od izbacivanja iz stana.
P.M.
