Poslednjih par dana došlo je do porasta medijske pažnje na flotu broda Madleen posebno za njenu najpoznatiju učesnicu Gretu Tunberg, što ju je ponovo vratilo fokus medija i javnosti. Pitanje je otkud ona na brodu među aktivistima koji se bore za slobodu Palestine, kao osobe koja se bavi klimatskim aktivizmom? Zašto nismo dugo čuli ništa ili smo čuli jako malo o Greti?
Mediji i svetska javnost skoro da su zaboravili na devojčicu sa aspergerovim sindronom u žutom kaputu, da bismo je poslednjih dana ponovo videli ovaj put ogrnutu kufijom, tradicionalnom palestinskom maramom. Kao što je nekada jedrilicom išla na klimatski samit u Njujork, tako je isto brodom zajedno sa drugim aktivistima pokušavala da probije Izraelsku blokadu Palestine i ljudima donese humanitarnu pomoć ali i tračak nade da će se genocid kojim su izloženi ubrzo završiti. Ovog puta umesto aplauza i podrške svetskih lidera uprkos njenoj konstataciji „How dare you?“ dobija osude i kritike zato što pita kako se usuđjujete da ubijate jedan narod.
Ko je Greta i kako je tekao njen aktivistički put?
Greta Tunberg postala je poznata kada je kao petnaestogodišnja srednjoškolka iz Švedske, tokom leta 2018. godine počela da protestuje ispred parlamenta u Stokholmu, zahtevajući veću angažovanost i akciju vlasti u sprečavanju klimatskih promena. Ubrzo je privukla pažnju lokalne javnosti, ali i šire i njeno delovanje je inspirisalo formiranje pokreta Petkom za budućnost (Fridays for future), gde đaci i studenti širom Evrope svakoga petka i danas zahtevaju veću akciju zarad ublažavanja klimatskih promena. Njen štrajk izazvao je veliko interesovanje i tokom prvih meseci nakon što je prvi put protestvovala ispred švedskog parlamenta, posetila je i održala govore na mnogim protestima širom Evrope.
Greta je prepoznata kao lice pokreta mladih ljudi u borbi protiv klimatskih promena i njen angažman je privlačio sve više pažnje, tako je u decembru 2018. godine dobila priliku da se obrati javnosti na Klimatskom samitu Ujedinjenih Nacija (UN COP24) u Poljskoj, najbitnijem godišnjem događaju na temu klime. Nakon ovog događaja Greta je u narednom periodu održala više govora na najvećim svetskim događajima koji se tiču klime i klimatskih promena. U ovom periodu privukla je puno pažnje, puno podržavalaca, ali i onih drugih koji su imali puno ne toliko lepih reči za nju, od toga da je privilegovana i produkt korporacija do toda da je iskorišćeno dete i mnogih drugih teorija zavere, jer je ljudima izgledalo neverovatno da petnaestogodišnjakinja može da privuče toliko pažnje
Svoje nastupe Greta je koristila da naglasi potrebu za što bržom klimatskom akcijom, iznoseći naučne činjenice i nalaze o tome šta čeka nas i planetu koju nastanjujemo ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne smanje, štetnosti konstantnog ekonomskog rasta, insistirajući na značaju klimatske pravde, odnosno da ljudi koji najmanje doprinose problemu klimatskih promena najviše ispaštaju. Nije se libila da kaže da zna da je privilegovana i da prostor treba ustupiti njenim saborkinjama iz država koje su mnogo više pogođene klimatskim promenama.
Često je isticala da je performativnost događaja na kojima govori veliki problem, da ljudi koje različiti klimatski samiti okupljaju imaju veliku odgovornost u spašavanju mladih ljudi poput nje, ali da za sada nisu pokazali da su dorasli ulogama koje su dobili. Tokom ovog perioda mediji su učestvovali u promovisanju Grete kao glasa klimatskog pokreta, davali joj puno prostora, pa je tako Times magazin proglasio ličnošću godine 2019, gostovala je u mnogim emisijama sa velikom gledanošću, ali se sve to promenilo nakon što je Greta počela učestalije da kritikuje institucije poput UN i događaje poput UN Klimatskog samita, odbijajući da učestvuje na samitu u Glazgovu, gde se pridružila aktivistima i glasno govorila protiv kapitalizama i politika neprestanog rasta.
Promene u medijskoj pokrivenosti Gretinih aktivnosti
Nakon ovih promena u Gretinom odnosu prema institucijama koje predstavljaju sebe kao vodeće u borbi protiv klimatskih promena i učestalije kritike dominantnog ekonomskog sistema, mediji, pre svega vodeći zapadni mediji poput Times magazina, Washington Post-a, New York Tims-a, kao i većine medija u Evropi, znatno sužavaju prostor koji je do tada velikodušno bio pružan Greti. Jedno od dostupnih istraživanja njenog medijskog pojavljivanja pokazuje da ovaj pad u količini tekstova o Greti Tunberg nakon što se u svojim govorima i zalaganjima otvoreno okrenula protiv establišmenta. Iako je prostor koji je dobijala u medijima znatno manji, njen angažman se nije smanjivao.
Nastavila je da aktivno koristi platformu koju je izgradila na društvenim mrežama da podiže svest o različitim klimatskim i socijalnim problemima širom sveta i da aktivno učestvuje u različitim borbama. Greta ovu platformu koristi od samog početka da pruži priliku relevatnim akterima koji možda nemaju dovoljno prostora da istaknu svoju borbu. Tako je 2022. godine izdala Klimatsku knjigu (The Climate Book) u kojoj se nalaze eseji preko 100 naučnika, aktivista i drugih aktera koji se bore protiv klimatskih promena. Iste godine učestvovala je u protestima protiv otvaranja rudnika na teritoriji domorodačkog Sami naroda u Švedskoj. Naredne godine bila je uhapšena tokom protesta u Londonu tokom Energy inteligence foruma i kasnije u Nemačkoj ponovo, tokom protesta protiv rudnika uglja. Iako bi tokom ovih trenutaka osvanula poneka vest o Greti, količina vesti se značajno smanjila u odnosu na Gretine početke.
Kako su mediji polako okretali leđa Greti, ovu situaciju su koristili različiti mizoginisti i klimatski skeptici da joj se na njena leđa dodatno okače. Pa je poznati mizoginista Endrju Tejt koristio Gretu da bi se pohvalio koliko troše njegova vozila i tražio joj mejl da joj pošalje spisak svih svojih vozila i koliko gasova sa efektom staklene bašte proizvode, i dobio je adresu da može takav sadržaj poslati na smalldickenergy@getalife.com.
Potpuno eliminisanje Grete iz medijskog prostora došlo je nakon što je, na svojim društvenim mrežama, objavila post podrške narodu Palestine u oktobru 2023 i pozvala na potpuni prekid vatre. Inicijalno podizanje glasa povodom genocida u Gazi prvobitno je doveo do toga da mediji, koji su do pre nekoliko godina proglašavali Gretu za ličnost godine ili najuspešnije žene sveta, sada zauzmu negativni odnos prema njoj, nakon čega se medijski prostor za Gretu skoro u potpunost zatvara, do samog isplovljavanja broda Medleen. Iako njen rad nije više bio medijski praćen, Greta je pored borbe za klimatsku pravdu, sve više dizala glas protiv genocida u Gazi i naglašavala značaj povezivanja pokreta za oslobađanje Gaze i klimatskg pokreta, često ističući da klimatska pravda ne može da postoji bez socijalne pravde.
Flotila za Gazu
Mnogi smo proteklih dana pratili put broda Madleen, na kom je sa 11 drugih aktivista bila i Greta. Kulminacija Gretine borbe za bolje i bezbednije društvo i planetu. Na ovaj poduhvat se opredelila jer, kako i sama kaže, ima veliku platformu i puno ljudi prati njen rad i zalaganja, ali i određene privilegije koje nosi to što je mlada predstavnica jedne od bogatijih evropskih država, što će se ispostaviti kao ključno za njenu bezbednost, nadamo se i bezbednost ostalih aktivista koji su bili na brodu.
Freedom Flotilla Coalition je koalicija aktivista i organizacija koji od 2010. godine pokušavaju pomoću brodova da probiju blokade Izraela u Gazi, da dostave potrebnu humanitarnu pomoć stanovnicima pojasa Gaze, ali pre svega da privuku potrebnu pažnju na probleme stanovnika Gaze. Od 2010. godine do danas bilo je više pokušaja aktivista da brodom probiju ove blokade. Nekoliko nedelja pre isplovaljavanja broda Medleen, put Gaze isplovio je brod Conscience, na koji je, kada se nalazio u blizini Malte, otvorena vatra iz dva drona, pretpostavlja se u vlasništvu izraelske vojske, čime su nanete štete brodu, dok su aktivisti povređeni i put ove misije je tu morao da se završi. 2010. godine je, tokom još jednog od pokušaja da se probiju izraelske pomorske blokade pomorskog puta do pojasa Gaze, izraelska vojska ubila 10 aktivista koji su se nalazili na jednom od brodova. Kada znamo za sudbinu prethodnih misija jasno nam je kolika je hrabrost potrebna da se ponovo krene u takav poduhvat i zašto je Greta krenula zarad zaštite i drugih aktivista.
Zato, kada danas vidimo da neki od najmoćnijih ljudi sveta, ali i izraelske vlade, za posadu broda i samu misiju govore da je performativnog karaktera ili da je selfi brod, jasno je da je daleko od istine i da je ovo bila jedna jako rizična misija, koja je podstakla nove pokušaje probijanja izraelskih blokada.
Gretin put od ljubimice medija, do nekog ko je postao njihova glavna meta, pokazuje koliko lako se dolazi u nemilost liberalnog kapitalizma čim počnete otvoreno da se ne slažete sa dominantnim narativima. Lako od simpatične heroine u žutom kaputu postanete, teroristkinja sa kufijom.
