Ipak, uprkos pohvalama i podršci koje je dobila od strane miliona mladih širom sveta, aktivnosti Grete Thunberg osporavaju desničari i liberali širom sveta, a čini se da se to sve više dešava i na levici.
Dok desničari smatraju da je čitava panika oko klimatskih promena preterana i da je to samo levičarsko-zelena propaganda, liberali optužuju Thunberg za populizam, demagogiju i udar na slobodu izbora pojedinca.
Onaj deo levice koji kritikuje Gretu pripisuje joj da širi paniku koja nije korisna, da je privilegovana belkinja, da promoviše individualne izbore i da je, na kraju krajeva, samo još jedan produkt sistema namerno stvoren kako bi pasivizirao mase.
Da krenemo od onog najočiglednijeg. Kako to da jedna šesnestogodišnjakinja dobije priliku da govori na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija pred svim tim svetskim liderima? Svima koji barem malo kritički promatraju istoriju poznato je da ništa na ovom svetu nije dobijeno nego je izboreno borbom, bila ona radnička, feministička, ekološka…
Gretu na klimatski samit jeste pozvao Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, ali je nije on doveo tamo, Gretu je na govornicu dovela ulica. Ulica i protesti kojima je ona bila početna inspiracija. Protesti koji su samo 20. septembra na ulice izveli preko 4 miliona uglavnom mladih ljudi u preko 150 država sveta i time pokazali da su mladi itekako spremni da se pobune.
Upravo se protesti i čitav pokret dovode u pitanje sa argumentom da su oni tu samo da zamagle borbu i pasiviziraju. Ali, moramo se zapitati šta oni to navodno pasiviziraju klimatske promene jesu bile tema i pre Grete Thunberg i pokreta Petkom za Budućnost, ali je interesovanje za nju bilo nesrazmerno slabije pre njihovog pojavljivanja.
Zapravo su Greta i Petkom za Budućnost mobilizirali kako mlade tako i starije da se uključe u borbu protiv klimatskih promena. Zbog svog značaja i moći koja raste, Greta Thunberg i čitav klimatski pokret trpe stalne kritike. Naravno da sam pokret nije idealan i razlikuje se od grada do grada po svojim zahtevima i radikalnošću, ali on otvara prostor levo-zelenim aktivistima da se uključe, politizuju ga i radikalizuju.
Kritike dolaze i sa pozicija da je sve to one girl show. I izgleda da to najviše boli ovaj patrijarhalni kapitalistički sistem, ali začuđujuće je da mnogi „emancipovani“ levičari ne mogu da poveruju da jedna devojčica, uz to još sa Aspergerovim sindromom, može nešto tako veliko da započne. A uz to Greta nije jedina: i u drugim gradovima i državama javljaju se nova mlada lica poput Anuna De Wever iz Belgije ili devojaka iz Petkom za budućnost Srbije i Zelene omladine Srbije koje su organizovale protest u Beogradu. Uz Gretu polako odrasta nova generacija mladih žena koje su već sada predvodnice u borbi protiv klimatskih promena.
Bajka o večnom ekonomskom rastu i horor film zvani klimatske promene
Greta u svom govoru iz Njujorka, ali i u svojim drugim javnim nastupima, često dotiče pitanje ekonomskog rasta. Preispitivanjem dogme o stalnom ekonomskom rastu ona gura prst u oko kako trenutnom sistemu, tako i svim onima sa levice koji veruje da nam je potrebno još rasta kako bismo rešili neke probleme.
Gretu onda optužuju za imperijalizam, jer kako može jedna privilegovana devojčica sa globalnog severa da određuje ko će koliko da raste na globalnom jugu, uz pominjanje loših stvari koje nam je doneo „neograničeni“ rast na planeti sa jasnim granicama. Greta naglašava kako razume da je privilegovana i svojim govorima i akcijama targetira lidere bogatih država severa kako bi uradili nešto i barem pružili njenim vršnjacima s juga mogućnost da očekuju nešto drugo sem mizernog života.
Upravo otvaranjem pitanja o ekonomskom rastu Greta pokazuje da je radikalnija od mnogih levičarskih i zelenih „lidera“ koji ne mogu da se odreknu dogme privrednog rasta, uprkos tome što nas je takav rast doveo do ivice globalne katastrofe.
Klimatska katastrofa, globalno izumiranje, oduzimanje nade, propast i izdaja samo su deo Gretinog govora iz Njujorka. Nakon optužbi da je deo sistema uprkos svim kritikama koje upućuje na status quo i biznis zarad profita, Gretu kritikuju i zbog unošenja prevelike doze panike u svoje govore i što priča kao odrasla osoba. Kažu, jedna šesnestogodišnjakinja bi trebalo optimističnije da govori.
Kako da govor bude optimističan kada nam kuća gori. Kako biti optimističan kada svi naučni nalazi pokazuju da imamo samo još nekoliko godina da napravimo promenu i rešimo se zavisnosti od fosilnih goriva. Kako biti optimističan kada zbog klimatskih promena mnogo ljudi pati a svakodnevno zauvek nestaju čitave biljne i životinjske vrste. Kako biti optimističan kada ti u ruke daju tempiranu bombu. Ipak, Greta svoj govor završava napomenom da će promena doći, svidela se ona ili ne onima koji donose odluke i čuvaju status quo.
