Najnovije istraživanje CRTA-e pokazalo je ono što mesecima vidimo na našim ulicama. Na političkom terenu u Srbiji postoje dva aktera – dve strane koje su u kampanji i koje će suštinski odmeriti snage na izborima, kada god oni budu bili održani. Proteklih meseci smo videli okupljanja studenata i kontraokupljanja vlasti, akcije studenata i zborova i kontraakcije vlasti. Tenzije su bile visoke, od strane vlasti je bilo i nasilja.
CRTA-ino istraživanje pokazalo je da je takvo i opšte raspoloženje među građanima, te da će se na biralištima odlučivati između Studentske liste i liste SNS-a. Prema istraživanju, jedino još SPS samostalno prelazi cenzus. No, malo je verovatno da će režimska strana dopustiti bilo kakav rizik u vidu rasipanja glasova, pa će se i ova stranka naći na listi SNS-a. Mnoge opozicione partije, pojedinačno merene, nalaze se ispod cenzusa.
Naravno, istraživanja javnog mnjenja nisu uklesana u kamenu, ona beleže trenutno raspoloženje birača i podložna su promenama. No, mogu predstavljati važan putokaz u kom smeru bi trebalo delovati, posebno u ovako važnom trenutku u kakvom se nalazi naše društvo. Kada su ulozi veliki, istraživanja javnog mnjenja mogu pokazati šta je najefikasniji način za nastup na izborima.
Određene partije, koje su merene pojedinačno, podržale su Studentsku listu. Druge su najavile nastup na izborima, ali je i dalje nejasno na koji način, odnosno u kakvim tačno koalicijama. Čak i u pukom zbiru, osim u scenariju u kojem bi sve opozicione stranke nastupile zajedno, cenzus je upitan. Upitno je i da li bi eventualno ukrupnjavanje imalo sinergijski efekat. Zašto eventualno? Zato što (i dalje) nije jasno u kakvim će koalicijama nastupiti opozicione političke partije, te čega bi to tačno bio sinergijski efekat.
Iako je formirana Platforma za evropsku Srbiju, prema rečima stranačkih funkcionera, to i dalje nije izborna koalicija. Na istom delu političkog spektra, nazire se još jedno ukrupnjavanje iz kojeg se, kao i u slučaju PES-a, može izroditi još jedna izborna koalicija. Tako se, od stranaka koje su nekada činile koaliciju Srbija protiv nasilja (uz dodatak organizacije dr Milića), sada naziru dve kolone, uz činjenicu da su dve važne stranke te nekadašnje koalicije, podržale Studentsku listu.
Na desnici je tek nejasno stanje. To je izuzetno fragmentisan politički spektar koji okuplja niz manjih partija i organizacija za koje deluje da će teško sklapati neku širu koaliciju koja ima potencijal da preskoči izborni prag.
U takvim okolnostima, kada je na oba dela stranačkog spektra prisutna atomizacija, kao najbolja taktika nastupa na parlamentarnim izborima nameće se potreba za koncentracijom glasova u korist najjačeg političkog aktera – Studentskog pokreta. Važno je da glasovi opoziciono nastrojenih birača ne završe ispod cenzusa, kao i da biračima koji su pomalo zbunjeni bude nedvosmisleno jasno ko ima potencijal da pobedi na izborima. Ovo je važno zato što sada deluje da gotovo i ne postoji prostor da se na oba dela stranačkog spektra formiraju koalicije za koje cenzus neće biti upitan.
Sve opcije koje uključuju više od jedne kolone na oba dela spektra, van Studentske liste, dovode u pitanje mogućnost prelaska cenzusa. Iako se često navodi da je stranačko liderstvo prednost političkih partija u odnosu na studentski pokret, ipak deluje da su međusobni odnosi lidera, i to lični, a ne politički, prepreka da dođe do ukrupnjavanja koje ne bi dovelo do rasipanja glasova.
Posebno je važno da se birači koji dugo nisu izlazili na izbore ne demotivišu eventualnim javnim sukobima u okviru antirežimske strane. Kada se sve uzme u obzir, posebno potreba da se na vreme „pripremi teren“ za sudbonosne izbore, i medijsko-marketinški i organizaciono, onda deluje da se referendumska atmosfera definiše što pre.
Efekat kampanje
Trenutak raspisivanja izbora će dodatno kod birača probuditi potrebu za jasnim određivanjem. To će imati negativan efekat za manje aktere, odnosno može se očekivati da se značajan deo birača koji su sada naklonjeni nekoj od opozicionih političkih partija okrene Studentskoj listi. S obzirom na to da će atmosfera biti napeta, te da će prve dve opcije biti blizu po rejtinzima, značajan deo birača neće želeti da rizikuje „bacanje“ svog glasa na neku od opcija koja ima velike šanse da ostane ispod cenzusa. Ovaj problem se najlakše rešava listićem na kojem se nalazi jedna opcija za koju birači glasaju radi smene režima.
Ovu odluku je korisno doneti što ranije. Kako vreme prolazi, otvara se prostor za zbunjivanje birača, razmirice i svađe, što negativno utiče na onaj deo birača koji dugo nije izlazio na izbore. Po svaku cenu treba izbeći vraćanje birača u apstinenciju, jer jedino izuzetno visoka izlaznost i izlazak birača koji dugo nisu glasali može voditi smeni aktuelne vlasti. Osim toga, ranijim odlučivanjem o ovom pitanju se otvara prostor da se na vreme pripreme svi tehnički elementi izbornog procesa, od kojih je najvažniji kontrola izbora. Mesta u stalnim sastavima biračkih odbora kao i mesta u stalnim sastavima izbornih komisija na svim nivoima su važan resurs koji ne sme biti protraćen.
Luka Petrović je asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Njegove primarne oblasti interesovanja su istorija političkih ideja i teorija demokratije. Pored akademskog rada, piše za portal Mašina i aktivno se bavi vaterpolom.
