Kompanija Rio Tinto je reagovala na navode profesora Ratka Ristića da „nigde u Evropi nije planirano kopanje i prerada litijuma u poljoprivrednim područjima, poput projekta ‘Jadar’ u Srbiji“.
„Podsećamo profesora Ristića da postoje desetine litijumskih projekata, uključujući postrojenja za preradu litijuma, koja su planirana u Nemačkoj, Francuskoj, Portugalu ali i u Finskoj, u urbanim područjima ili u blizini zaštićenih zona. Britanska kompanija Savannah Resources dobila je pozitivnu procenu uticaja na životnu sredinu za projekat Barozo na severu Portugala, u području u kom se meštani tradicionalno bave poljoprivredom i pčelarstvom i deo je Nacionalnog parka Peneda-Geres i mreže Natura 2000“, navodi se u odgovoru Rio Tinta profesoru Šumarskog fakulteta koji je objavio Danas.
Portugalska agencija za životnu sredinu je zaista dala preliminarnu saglasnost za procenu uticaja projekta Barozo na životnu sredinu krajem maja 2023. godine, a izgradnja bi trebalo da počne 2024, pisao je u februaru 2024. portal Green European Journal. Barozo je, međutim, jedan od projekata koji su evropskoj javnosti najpoznatiji po otporu meštana, ali i naučne zajednice.
Projektu Barozo meštani i aktivisti se protive sedam godina
„Meštani koji su se protivili projektu su odmah osnovali Unidos em Defesa de Covas do Barroso (UDCB, Ujedinjeni u odbrani Kovasa do Barozo), udruženje koje organizuje demonstracije, skupštine, protestne kampove i pravne akcije“, navodi Green European Journal.
„U Barozu, minerali bi se vadili kako bi podstakli ‘zelenu energetsku tranziciju“, na račun ekosistema i biodiverziteta, lokalnih zajednica i vekovnog kulturnog nasleđa. Poslednjih 7 godina lokalno stanovništvo Botikasa (opština koja obuhvata sela Kovas do Barozo i Romainjo) bori se protiv projekta koju vodi britanska finansijska kompanija Savannah Resources Plc (u daljem tekstu: Savana)“, navedeno je u avgustu 2024. na sajtu evropske mreže aktivističkih organizacija za zaštitu prirode Friends of the Earth.
„U junu 2022. godine, portugalska agencija za životnu sredinu prepoznala je veoma značajne i nepovratne negativne uticaje ovog rudarskog projekta (a ipak je odobrila EIA, u novembru 2023.) “, navodi se u istom tekstu. Ista organizacija je skrenula pažnju na to da Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija prepoznaje Barozo kao poljoprivrednu baštinu od svetskog značaja.
UDCB: „Optužuju nas da nismo voljni da se žrtvujemo za planetu, ali mi to već radimo svojim načinom života“
„Optužuju nas da nismo voljni da se žrtvujemo za planetu, ali mi se već žrtvujemo svojim načinom života i poljoprivredom“, izjavio je krajem 2023. Nelson Gomez, predsednik UDCB, na jednom skupu koji je organizovao Centar za interdisciplinarne studije CETRAD.
Otvoreni kop u Barozu bi, po navodima Green European Journal, radio 12 godina, zapošljavao do 250 ljudi, i davao dovoljno litijuma za pola miliona baterija za električne automobile godišnje. Nelson je na istoj konferenciji prokomentarisao da bi trebalo dovesti u pitanje energetsku tranziciju kao model usredsređen na ekstraktivizam. Kao alternative on je naveo razvoj javnog prevoza (i to tako da obuhvati ruralna područja), umesto jednostavne zamene privatnih automobila na fosilna goriva električnim.
„Ovo bi se moglo dogoditi i vama“
„Imajte na umu“, konstatovao je predsednik Unidos em Defesa de Covas do Barroso„ovakvo nametanje bi se jednog dana moglo dogoditi i vama, tamo gde živite.
U Kovas do Barozu je u avgustu ove godine organizovan solidarni kamp sa sloganom Ne za rudnike, da za život (Nao as Minas, Sim a Vida). Ovaj slogan, koji koriste aktivisti širom sveta, je ujedno i naziv globalne mreže solidarnosti i za zajednice, organizacije i mreže „koje se zalažu za svoje pravo da kažu ne rudarenju, a za unapređenje održivih, post-ekstraktivističkih alternativa“.
Plan otvorenog kopa izaziva podozrenje u širem regionu, navodi Green European Journal: „A u Portugalu je rudarstvo više od samo lokalnog pitanja: koncesije za istraživanje u Barozu i Montalegreu bile su ključni element istrage o korupciji koja je dovela do racija u kancelarijama parlamenta u novembru 2023. i dovela do ostavke premijera Antonija Košte“.
I.K.
