Zvuci bagera koji ruše Hotel Jugoslavija u Beogradu se zlosutno šire zemunskim kejom i osim zgrade ubijaju i poslednje nade mnogih ljudi koji su se borili da do uništavanja ove čuvene građevine i njene okoline ne dođe. Ne širi se samo zvuk rušenja već i, kako mnogi tvrde a institucije ne reaguju, azbestna prašina koja bi mogla biti izuzetno opasna i po ljude i po okolinu ukoliko se rušenje ne obavi na adekvatan način. Sudeći po onome što se može videti na terenu postojanje bilo kakvih štetnih materija i njihovog širenja nije uopšte uzeto u obzir.
„Bilo bi dostojanstvenije, ako ne i tehnički bolje, da su Hotel Jugoslavija ‚digli u vazduh‘“, kaže za Mašinu Ksenija Radovanović, arhitektica i urbanistkinja i istraživačica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT). Međutim, ona dodaje da je roblem sa tim postupkom što bi bio kratak.
„Kao čin skretanja pažnje sa činjenice da je pre dve nedelje u trenu ubojeno 15 ljudi zbog korupcije i opšteg nemara kojom se upravlja ovom državom, u trenu srušiti objekat Hotela Jugoslavija ne bi imalo dovoljan dugotrajan efekat. Ovo kopanje po živoj rani je monstruozno poigravanje emocijama, ali iza svega toga i dalje stoji činjenica da korupcija ubija“, rekla je Radovanović za Mašinu.
Kako kaže naša sagovornica sa aspekta potencijalne korupcije problematični je i postupak kojim se planovima za Hotel Jugoslavija mešetarilo na tržištu poslednjih godina.
„Sada se rušenje odvija bez lokacijskih uslova i dozvola koje bi potvrdile da javnost nema razloga za strah zbog potrencijalnog širenja uticaja opasnog otpada od rušenja. Zarobile su nas ruke koje su pre svega prljave a onda i krvave“, navodi Radovanović.
Da li će nam ostati makar kej?
„Nacrt plana za izgradnju luksuznih sadržaja na mestu Hotela Jugoslavija sadžao je eksplicitno izraženu nameru otuđenja dela obale od građana.“
Kako objašnjava Radovanović, bilo je predviđeno da budući luksuzni stambeni kompleks bude građen kao kondominijum, što znači da bi pristup površinama unutar kompleksa bio dozvoljen isključivo vlasnicima (luksuznih) stanova – bez obzira što je objekat planiran na samoj obali Dunava. Međutim, iako usvojena verzija sadrži zabranu ograđivanja, naša sagovornica smatra da će efekti izgradnje ove količine kvadrata tik uz šetalište i insistiranje na njihovom luksuznom karakteru imati karakter ograđivanja.
„Nakon Beograda na vodi i najave njegovog širenja na Sajam i drugu obalu ka Brodogradilištu, nakon usvojenih planova za Marinu Dorćol i Linijskog parka možemo reći da je sasvim jasno da se pravni i planerski mehanizmi zloupotrebljavaju da bi se obale Beograda oduzimale od građana, odnosno privatizovale u korist uskog kruga privilegovanih“, zaključuje Radovanović.
M.M.
