Ženama koje prežive bilo koji oblik nasilja, posebno koje su preživele seksualno nasilje potrebno je vreme da bi se osnažile i progovorile o traumi i svemu što su preživele, a zbog osude okoline, nerazumevanja društva, neadekvatne reakcije institucija i prebacivanja krivice na žrtvu, zbog čega najveći broj žena odluči da ćuti. Neki od slučajeva seksualnog nasilja koji budu prijavljeni često ostaju nerešeni ili sa oslobađajućim presudama za nasilnike.
Anita Pantelić, aktivistkinja Alternativnog centra za devojke, rekla je za Mašinu da je seksualno nasilje prema ženama i devojčicama u Srbiji tema koja se izbegava i da osim ženskih organizacija i grupa malo ko ozbiljno i posvećeno pristupa tom problemu, da su žrtve nevidljive, nasilje u društvu normalizovano, a prevenciji se pristupa stihijski, što dovodi do toga da je kaznena politika nedovoljno efikasna i žrtvama se sugeriše da ,,ćute i trpe”.
,,Što se statusa žrtava tiče, čak i kad nisu nevidljive, a moj utisak da često jesu, jako im je teško da se izbore i nose sa različitim institucionalizovanim mehanizmima u okviru kojih se suočavaju sa brojnim otporima koji su nekada izazvani takozvanim ljudskim faktorom, a nekada su sistemske prirode”, rekla je Anita.
Poslednji slučaj koji se dogodio bilo je silovanje devojčice u Prištini 27. avgusta, zbog čega je uhapšeno pet muškaraca, među kojima su trojica maloletna. Svakodnevnim protestima u Prištini, kojoj su se pridružile i Severna Makedonija i Albanija, zahtevajući zaštitu žena i ista prava, građanke su pozivale na promenu nekih ključnih stvari, smenu sudija i tužilaca koji su radili na slučaju i policijskih službenika, legalizaciju biber spreja kao sredstva za samoodbranu, uvođenje seksualnog obrazovanja u škole.
Ivana Perić, psihoterapeutkinja iz SOS ženskog centra rekla je za Mašinu da su incest i silovanje najteži oblici seksualnog nasilja koji ostavljaju dugotrajne posledice, a žrtvama je potreban dug period da se oporave od svega što su prošle. Ona je istakla da je spoljašnja podrška, odnosno psihološka institucioalna zaštita posebno bitna.
,,Ono što mi najčešće vidimo kao posledicu jeste postraumatski stresni poremećaj (PTSP) koji se prepoznaje kroz 30 simptoma, od kojih su neki da je osoba preterano oprezna, preterano zastrašena od mogućnosti da se ponovo nešto dogodi. Zatim se dešava da ima utisak da se događaj ponovo dešava, zatim imamo trzanje ili flešbekove. Takođe osoba se povlači, izoluje od socijalne okoline”, rekla je Ivana Perić.
Ivana Perić dodaje da je podrška društva važna i da se ukoliko ona izostane žrtvi šalje jasna poruka da je ona sama u tome što joj se dešava i da trauma nastaje upravo iz toga. Međutim ona dodaje da ukoliko počinilac ne dobije adekvatnu kaznu ili ona bude minimalna, to kod žrtve može izazvati ljutnju i bes ili gubitak poverenja u sistem.
,,Traumom je već sistem poverenja ozbiljno narušen, tako da je potrebno da se žrtvi povrati osećanje sigurnosti jer to je njen put isceljenja. Zapravo, da mi možemo da kažemo da se ovako nešto više neće ponoviti, da, društvo će biti tu, zaštitiće me, neću prolaziti kroz ovako nešto. Kada nemamo adekvatno postupanje prema počiniocu šaljemo dosta lošu poruku, ne samo za tu žrtvu već i za sve druge žrtve koje će onda da odustanu od procesuiranja ili prijavljivanja jer veruju da su kazne male, pravda teško dostižna i tako dalje”, rekla je Ivana Perić.
U tekstu za BBC novinarka Katarina Stevanović, osvrnula se i na to kolike su kazne na Balkanu kada je u pitanju silovanje, pa je tako navela da u Srbiji kazna oscilira od dve godine do doživotne kazne zatvora, na Kosovu je za silovanje maloletnica predviđeno do 20 godina, a u Crnoj Gori od jedne do 15 godina. Bosna i Hercegovina je propisala maksimalne kazne koje su neograničene u pojedinim slučajevima, Severna Makedonija je propisala doživotnu kaznu za silovanje maloletnika, a u Hrvatskoj je bitno da li je bio u pitanju pristanak. U protivnom, i ukoliko je žrtva maloletna maksimalna kazna je 15 godina.
Grupa Novinarke protiv nasilja je zatražila da žene i devojčice budu bezbedne u svom domu i na javnim mestima bez obzira gde žive, kao i da se napadi na njih brzo procesuiraju i budu adekvatno sankcionisani.
,,Verujemo ti, tu smo za tebe”, poruka je psihoterapeutkinje Ivane Perić iz SOS ženskog centra kome se možete obratiti ukoliko trpite nasilje, na broj 021 422 740.
Ukoliko trpite nasilje možete se obratiti na brojeve: Autonomni ženski centar 0800 100007, policiji na broj 192, SOS Vojvodina 0800 10 10 10.
S.T.
