Istraživanje pokazuje da se najveći broj napada na novinarke odvijao u digitalnom prostoru. Od 18 evidentiranih slučajeva, čak 12 dogodilo se onlajn, kroz pretnje po život, uvrede, seksističke komentare, „doksing”, odnosno objavljivanje privatnih podataka bez pristanka, kao i različite oblike javnog diskreditovanja.
Najčešći oblik napada tokom 2025. godine svrstan je u kategoriju „Ostale pretnje novinarima/kama”, u okviru koje je zabeleženo deset slučajeva, uglavnom vezanih za onlajn pretnje i uznemiravanje putem društvenih mreža i elektronske pošte. U četiri slučaja pretnje su sadržale rodno zasnovane elemente.
Zabeležen je i slučaj u kojem je novinarka bila meta Fejsbuk stranice koja objavljuje mim sadržaj. Administratori stranice objavili su njenu privatnu fotografiju uz ironičan opis da je upravo ona administrator stranice, pozivajući pratioce da je „slobodno kontaktiraju”, nakon čega su usledili brojni uvredljivi i seksistički komentari.
Dve novinarke bile su izložene neosnovanom sudskom i administrativnom uznemiravanju, uključujući i SLAPP postupke, dok je u jednom slučaju protiv novinarke podneta krivična prijava zbog objave na Fejsbuku.
Sindikat medija Crne Gore (SMCG) je tokom 2025. godine evidentirao i sedam pretnji po život i fizičku bezbednost novinarkama. U većini slučajeva radilo se o eksplicitnim pretnjama, poput poruka: „Pazi ti na metak” i „Pa drugu ti ubiše onomad na Cetinju iz snajpera, a ja da ne naručim i jedan za tebe”. Iako ove pretnje nisu imale izraženu rodnu dimenziju, bile su usmerene na zastrašivanje i ugrožavanje lične sigurnosti zbog profesionalnog rada novinarki.
U bazi Safejournalists evidentiran je i jedan fizički incident iz kategorije „Stvarni napad na novinare/ke”, kada je novinarka verbalno napadnuta, a potom odgurnuta dok je počinilac pokušavao da joj oduzme kameru.
Iako istraživanje pokazuje da su policija i tužilaštvo poslednjih godina efikasniji u postupanju po novim slučajevima napada na novinare i novinarke, Sindikat medija upozorava da posebna zaštita u slučajevima kada su žrtve žene nije dovoljno razvijena.
Kako se navodi, najveći problem nije samo broj napada, već jaz između formalnih mehanizama zaštite i stvarnog osećaja sigurnosti među novinarkama. Mnoge od njih ističu da se osećaju prepuštene same sebi, bez adekvatne podrške redakcija, što često dovodi do autocenzure i povlačenja iz profesije.
Poseban problem predstavlja činjenica da samo mali broj medija obezbeđuje pravnu pomoć napadnutim novinarima i novinarkama, dok psihološku i bezbednosnu podršku trenutno ne pruža nijedna redakcija.
Iz Sindikata medija poručuju da zaštita novinarki ne može biti svedena samo na opšti odgovor na napade na novinare, već mora uključivati rodno osetljivo postupanje institucija, bolje razumevanje digitalnog nasilja i veću odgovornost medijskih kuća.
A.Đ.
