Na samom početku emisije, upitana o tome zašto je pozicija Poverenika/ce za zaštitu ravnopravnosti bitna aktuelnom režimu, pravnica Milena Vasić ističe da je ta institucija trenutno najnezavisnija koju mi imamo, odnosno od trojstva koju čine Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
„Braneći instituciju Poverenice, civilni sektor zapravo brani jedinu preostalu nezavisnu instituciju. I jako je važno istaći da je ta nezavisnost ključni faktor postojanja ove institucije, zato što njen rad jeste ocena rada i organa javne vlasti, a ne samo u oblasti primene zakona o zabrani diskriminacije. U tom smislu, Poverenica donosi nešto što mi zovemo meko pravo, odnosno preporuke, mišljenja i javne opomene. Ona ima mogućnost da pokrene prekršajni i krivični postupak, ali nema mogućnost da neposredno kazni. Njena uloga je više savetodovna i edukativna u odnosu na organe vlasti“, smatra Vasić.
U tom smislu, kako napominje sagovornica Mašine, ta institucija zapravo treba da predstavlja jedan korektiv na koji je čitavo društvu pristalo.
„Uzimajući to u obzir, ta institucija je zaista bitna za ustvarenje ljudskih prava velikog broja građana, naročito manjinskih grupa. I to je i dosadašnja poverenica pokazala svojim radom, njene odluke su zaista menjale i praksu u pojedinim slučajevima“, objašnjava Vasić.
Nestajanje zakona i prava u Srbiji
Upitana o činjenice da šatorsko naselje ispred Skupštine Srbije i dalje postoji, odnosno da nije uklonjeno, Vasić istične jednu bitnu stavku – u samoj prijavi kao vreme trajanja navedeno je dok se ne ispune uslovi. S tim u vezi, kako kaže, takva vremenska odrednica ne postoji u Zakonu te, naposletku, uslovi jesu ispunjeni.
„Prvo, to neodređeno trajanje skupa nije dopušteno u našem pravu, te je jasno definisano u našem Zakonu da je vreme okupljanja između 6 i 24 časa. Ne može javno ukupljenje da traje u kontinuitet više od 24 časa, a pogotovo ne može da traje 7 meseci, to je nezabeleženo u dosadašnjoj pravnoj istoriji kod nas. Osim toga, čak i kada bismo zanemarili Zakon, njihovi nazovi uslovi su ispunjeni, ali to okupljenje i dalje traje. Ali, suština je da se ne ispunjavaju uslovi koji su predviđeni zaklonom, te se jako velikom broj građana onemogućava da tuda prolazi, da koristi javnu površinu i što je najgore onemogućavaju velikom broju građana da privređuju. Jer, niko se ne pita šta je sa radnjama oko Pionirskog parka, šta je sa ljudima koji tu imaju zakup poslovnih prostorija, koji plaćaju porez, koji imaju smanjen priliv mušterija upravo zbog tog skupa. U suštini, imamo nekoliko nivoa problema sa ovim slučajem, ali sa koje god strane da se pogleda, ovaj skup definitivno nije u skladu sa zakonom“, rekla je Vasić.
Kako dodaje sagovornica Mašine, bitna je i bezbednost na javnim okupljanima, te podseća da smo svedočili situacijama opasnosti ispred Skupštine.
„Imali smo dva puta požar, kao i jednu pucnjavu. Imali smo nasilne ispade iz tog skupa prema spolja, odnosno prema drugom skupu, i to u više navrata. Uzimajući to u obzir, odnosno činjenicu da su nečiji životi ugroženi, itekako su se ispunili uslovi da se taj skup okonča“, ukazuje Vasić za emisiju „Šta kaže?“.
Upitana o pojačanoj represiji na ulicima širom Srbije, odnosno o policijskoj brutalnosti nad građanima, Vasić smatra da postoji naredba u policiji, a koja nalaže da se po svaku cenu suzbiju javna okupljanja koja su protiv aktuelnog režima. Kako kaže, takav stav bazira na brojnim snimcima građana i medija gde se jasno vidi nesrazmerna i neprimerena upotreba sile od strane policijskih službenika, ali i činjenici da se isti nikada ne procesuiraju zbog toga.
„Čak i u situacijama kada je možda i bilo opravdano upotrebiti silu, ta sila nije upotrebljivana na adekvatan način. Policajac ne sme službenom palicom da udara nekoga po bubrezima ili po glavi, to je zabranjeno svim propisima koji se odnose na zaštitu od torture. S druge strane, na tim snimcima uočava i jedan drugi problem, a to je označavanje policijskih službenika. U poslednje vreme se vrlo često se dešava da uniformisana lica nemaju oznaku, ali i da oni koji su u civilu, kada legitimišu građana, ne pokažu sopstvenu legitimaciju. Uzimajući sve to u obzir, ja se zaista ne sećam kada je neko službenu lice odgovaralo za bilo koji oblik torture kod nas. A imali smo primera i pre ovih protesta“, napominje Vasić.
Upitana o najdrastičnijim primerima kršenja ljudskih prava u Srbiji poslednjih godina, Vasić navodi primer ubistva građanina u policijskoj stanici u Boru.
„To lice je preminulo u policijskoj stanici, a ceo slučaj pokušava da se zataška. Jer, prvobitno je saopšteno da je bila prirodna smrt, pa je obdukcijom utvrđeno da je ta osoba imala brojne povrede. Drugi primer je osobe koja se obesila u marici, i to dok je bila vezana lisicama. Nažalost, imamo brojne slučajeve smrti sumnjive prirode, a ti slučajevi uopšte nisu ispitani“, podseća Vasić u emisiji „Šta kaže?“.
Za kraj, kao primer dobre prakse, odnosno odbrane ljudskih prava u Srbiji, Vasić navodi slučaj zvučnog topa, odnosno njegove upotrebe tokom protesta 15. marta u Beogradu. Kako kaže, iako se radilo o brutalnom kršenju ljudskih prava, takođe služi kao primer dobre prakse zato što se veliki broj nevladinih organizacija udružio kako bi se prikupili svedočanstva građana.
„Ta svedočanstva su poslata i domaćim i međunarodnim institucijama, odnosno obaveštenje o tome da se dogodilo krivično delo. Sama činjenica da je Evropski sud za ljudska prava uzeo taj slučaj u razmatranje je itekako velika stvar. Taj udruženi poduhvat nije bio nimalo jednostavan, te je itekoko primer dobre reakcije“, zaključuje Vasić.
M.B.
